Зелени четвртак је један од седам четвртака који се нижу од Васкрса до великог хришћанског празника Свете Тројице које су наши преци празновали молећи се Богу да град и невреме не униште летину.
Људи у селима су до Другог светског рата строго пазили да се на ове четвртке – зелене, не оре, а тог дана ни волови нису упрезали у јарам ни у кола.
Различити крајеви Србије имају другачија веровања и обичаје, тако да се овај дан обележава на неколико начина од којих су се неки одржали, а неки нестали.
Код нас четвртак важи за баксузан дан, заправо сви осим овог. Светли четвртак је једини који се по традицији сматра врло срећним. Верује се да су овог дана сва места где живе але и друге силе заклопљене, да земљом ходају само добра божанства, па да због тога и људима данас добро иде.
Тако да, овог дана треба започети посао, нарочито онај који не иде од руке. Такође, треба упутити молбу за неку неостварену жељу и она ће се остварити.
У народу је овај дан познат и као бели или зелени четвртак и тада се није радило.
"Невидљивог" су ипак виделе српске ракете! Досад невиђене снимке из озлоглашеног бомбардера погледајте ОВДЕ.
Извор: Српски телеграф
