Чланак преносимо у целости, а читаоци могу да процене да ли је реч о руској пропаганди или ипак о тачнијој статистици од оне коју читамо на Википедији.
Зашто је Русија добила трку у наоружању
“Форт Рус њуз је последњих месеци објавио низ чланака о важном питању зашто је Русија очигледно победила у трци за наоружање. То заиста изгледа тако. Зашто? Све се своди на неколико чиниоца. Сједињене Државе имају потпуно различиту економију од руске и врло јак облик “државне субвенције” за војно-индустријски комплекс. С друге стране, генерали су такође власници деоница у разним приватним компанијама које заправо утичу на “стимулисање” ефикасности и иду тако далеко да чак и војну доктрину обликују према својим потребама, а не онако како би требало да буде.
Ове приватне компаније, за ту велику маржу, заузврат скупо задужују владу и ефикасно делују на укупне субвенције на тржишту деоница. Та предузећа примају значајне износе у поређењу са оним што заправо производе, тако да имају вишак прихода, профита, који реинвестирају у друга подручја глобалне и националне економије како би остварили масован пренос богатства од порезних обвезника до богатих приватних особа које су номинално повезане са војним индустријским комплексом”, пише Хоакин Флорес.
“Резултат је да уз директан финансијски подстицај САД имају слабу ефикасност у производњи војне опреме. Русија не намерава и не мора да брани границе глобалног царства. Стога се тиме не мора оптерећивати, а њена доктрина је углавном одбрамбена и регионална. Иако има способности и средстава за помоћ земљама попут Кубе и Венецуеле, то нису кључни елементи онога што треба за победу. Руске снаге су одбрамбене природе”, стоји у уводном делу чланка који је написао Хоакин Флорес.
Портал даље појашњава како је Русија врло успешно, али асиметрично реаговала на трку у наоружању, добивши пуно више од свог новца у поређењу са земљама које троше много више на своје оружане снаге.
Американци на војном пољу троше 10 пута више од Русије. Међутим, чак и Пентагон признаје да Русија има стратешку једнакост у свим секторима и да је недавни програм набавке оружја за ову деценију готово завршен. Руска војска чак има стратешку предност у неким подручјима, углавном у хиперсоничним пројектилима.
Разумети паритет куповне моћи
Али још једну ствар коју треба узети у обзир је паритет куповне моћи (ППП). Када говоримо о одбрамбеним трошковима Русије, често превиђамо чињеницу да Русија има врло напредну одбрамбену индустрију, углавном наслеђе Совјетског Савеза, која се опоравила од катастрофалних ’90-их. Дакле, Русија троши рубље, а не доларе. Ако узмемо у обзир ППП, руски одбрамбени буџет је заправо много већи и према том прорачуну вреди као 250 милијарди долара.
За портал Romeo Squared Anders Pok Nilsen пише: “Величина и обим одбрамбеног буџета и економије Русије у целини извор су многих расправа. Тврдње које често чујем су да Русија има БДП као Шпанија. Очито је да земља која има БДП попут Шпаније не може да одржава оружану силу која ће се дугорочно борити за светски примат. На пример, дански адмирал Нилс Ванг је споменуо шпански БДП у разговору за ОЛФИ пре одласка у пензију. Адмирал Ванг каже да се војне напетости између НАТО-а и Русије не могу упоредити с Хладним ратом, јер с бруто домаћим производом величине Шпаније Русија не би могла да заустави западну Европу.”
“Али постоје неки проблеми са овим размишљањем. Прво, Совјетски Савез историјски никада није имао импресиван БДП. Постоји много компликованих чиниоца када се упоређују економије различитих земаља, нарочито када једна од њих има фундаментално другачији економски систем, попут оног комунистичког. Али, чини се да је Совјетски Савез у другој половини XX века имао БДП нижи од заједничког БДП-а Западне Немачке и Француске. Заједнички БДП НАТО пакта био је много већи од совјетског. Још један проблем у поређењу са Шпанијом је да ствари не коштају исто у различитим земљама.
У неким земљама за исту ствар добијате више новца него у другим. Јефтиније је имати велику војску ако су плате ниске, а материјали јефтини. Да то узмемо у обзир пре поређења различитих земаља потребно је кориговати БДП с паритетом куповне моћи (ППП). Номинално, изражен у доларима, БДП Русије и Шпаније је отприлике једнак. У 2017. години Русија је имала дванаести БДП у свету и износио је преко 1527 милијарди долара, а Шпанија је била четрнаеста и имала је БДП од скоро 1314 милијарде америчких долара.
Тако је руски БДП 2017. године био око 14 одсто виши од оног у Шпанији. Али, ако бројке поређамо према паритету куповне моћи, Русија је била шеста, одмах након Немачке и испред Велике Британије, Француске и Шпаније.
Према међународном монетарном фонду руски БДП/ ППП је тада износио нешто више од 4007 милијарди долара, док је немачки БДП износио скоро 4178 милијарди УСД.
Врло сличан БДП/ППП у Русији и Немачкој нас доводи до занимљиве перспективе. Њихови трошкови за одбрану, као проценат БДП-а, указују на исту количину ствари које се могу купити.
Немачка је у 2017. потрошила 44,3 милијарде долара на одбрану, што је 1,2 одсто БДП-а, а Русија 66,3 милијарде, што је 4,3 одсто БДП-а, како преноси СИПРИ. Али, будући да је њихов БДП прилагођен паритету куповне моћи исти, Немачка би требало да повећа трошкове за одбрану на 4,3 одсто БДП-а или на 158,7 милијарди долара, како би себи приуштила иста улагања као и Русија.
Будући да је играње бројевима забавно, аутор чланка, Драгољуб Боснић, одлучио је да коригује буџете за одбрану Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства с паритетом куповне моћи и да види како се то одражава на руску војну потрошњу. Руски БДП/ППП од 4007 милијарде долара и издвајање за одбрану од 4,3 одсто БДП-а значи да су руски одбрамбени планери 2017. године потрошили еквивалент од 172 милијарде долара.
Другим речима, коригован с куповном моћи, Русија има већи војни буџет од Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства заједно.
Недавно је објављен извештај да је руски војни буџет од 2016. до 2017. пао за 20 одсто. Неки тврде да је тај пад неизбежан с обзиром на лоше стање руске економије. Али, како је Мајкл Кофман објаснио, руски војни буџет није ни умањен ни неодржив.
Уместо тога, очито смањење трошкова за одбрану у 2017. години последица је техничких аспеката као што је периодизација расхода у државном буџету. Показатељи указују на стабилан ниво трошкова за одбрану, дугорочно одрживог за људске ресурсе, материјале и новац.
Дакле, то што Русија има БДП попут Шпаније не говори много о њеном војном потенцијалу. Још занимљивије, Русија има одбрамбени буџет са истом куповном моћи као комбинована војна потрошња Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства. И може себи приуштити да га у догледној будућности и задржи.
Као што је приметила Олга Оликер, постоје бројни сложени чиниоци у поређењу трошкова одбране у различитим земљама. На пример, шта које земље укључују у трошкове одбране? Ту имамо врло различите показатеље, а они би само ојачали аргументе овог чланка.
Европске земље имају навику да се њихова потрошња у сектору одбране учини већом него што заправо јесте, док Русија има разлога да је прикаже мањом. Исто важи и за Кину. Пентагон процењује да Кина троши око 150 милијарди долара на одбрану, међутим, кинеска војска троши јуане, а не доларе.
Тако је кинеска војна потрошња, израчуната према паритету куповне моћи, око 400 милијарди долара. То је једино разумљиво објашњење зашто земље попут Русије званично могу имати скромнији војни буџет него, рецимо, Саудијска Арабија или Француска, али још увек могу бити војна сила. Заправо, упоређивање војне моћи Русије са саудијском или француском прилично је смешно, закључује аутор.
Терористи напали руску базу у Сирији, али су врло брзо зажалили. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com
