Клинтонова аргументација о Туђману као Милошевићевом савезнику на почетку ратних сукоба у БиХ има упориште у низу америчких дипломатских депеша, попут депеше из 1992, из које се види да америчке дипломате у разговорима с Туђманом упозоравају хрватског председника да се не поиграва идејом поделе БиХ са Милошевићем јер ће тиме наштетити Хрватској.
У једној другој белешци, тек ове године извађеној из архиве, Хелмут Кол поручује Клинтону да је забринут због могућности да "Туђман и Милошевић склопе тајни споразум испод стола на штету треће стране".
- Тад бисмо имали "велику Србију" и "велику Хрватску". То и даље остаје опасност - каже Кол Клинтону у фебруару 1995.
Јак притисак
- Спреман сам да свом снагом извршим притисак на Туђмана - додаје Кол.
Клинтон је на те Колове речи узвратио:
- САД желе да ојачају муслиманско-хрватску федерацију, не желимо да се Туђман и Милошевић договарају свима иза леђа. Ја ћу то спречити!
Страх Американаца и Немаца због Туђмановог и Милошевићевог односа види се и у депеши из 1999, у јеку НАТО бомбардовања, где се наводи да је први хрватски председник био врло близу тога да га Хаг оптужи за ратне злочине.
- У раним данима Босне, након што је Туђман видео да Милошевић дословно пролази некажњено за убиства, одлучио је да и он такође може да ради исто. Био је то неприродан савез. Требале су нам отприлике две године, почевши од 1994, да окренемо Туђмана од савезништва с Милошевићем према савезништву с Бошњацима. То нам је, наравно, користило. Армија БиХ је ојачала борећи се с Хрватима, освојили су територију и потом смо ми с НАТО бомбардовали. Стога, како год било, имамо одређених проблема с Хрватском, али мислим да можемо да смислимо начин да то функционише - закључује Клинтон.
Некадашњи председник савезне Владе СРЈ Момир Булатовић каже да је реч о геополитичким играма.
- Та идеја Туђмана и Милошевића о којој се овде говори није озваничена ни на једној међународној конференцији, тако да је тешко говорити шта су били њихови интерни разговори. Ове депеше показују тек геополитичке интересе Американаца и Немаца, а подсетићу вас да је Американцима било у интересу да буде рата. Милошевић је разумео потребу за стварањем независне хрватске државе, али је имао проблем са положајем Срба у свему томе - објашњава Булатовић.
Хрвати пуне две године прислушкивали разговоре српског врха: Тајни разговори Слобе и Клинтона
Ко ће опстати?
Према речима адвоката Томе Филе, Туђман се плашио Милошевића, то је била суштина њиховог односа.
- Знам за причу да је постојала нека салвета где су Туђман и Милошевић нешто вукли линије, па делили Македонију, Босну, па делили ово и оно, али знам да је Милошевић рекао да је то све било неозбиљно. Дефинитивно је Милошевић мислио да може да опстане само Србија, а Туђман га се плашио - истиче Фила.
Лидер радикала Војислав Шешељ, који је читао белешке о томе, каже да нема дилему:
- На то гледам негативно зато што се нигде ту не предвиђа будућност Републике српске Крајине, као да се у тим разговорима подразумевало да је то привремена творевина. Е сад, питање је колико су те белешке преправљане, дотериване…
Срели се 42 пута
Фрањо Туђман и Слободан Милошевић су договарали стварање "велике Србије" и "велике Хрватске", тврди хрватски генерал Иво Јелић, некадашњи заповедник Четврте бригаде хрватске војске, у интервјуу за Слободну Далмацију.
- Њих двојица су се током рата састали 42 пута. Је ли се за време Другог светског рата Хитлер икад састао с Черчилом? Или са Стаљином? У случају Туђмана и Милошевићеве понуде, суштина је подела Босне, то је једини разлог њиховог састајања - рекао је Јелић.
Прочитајте ОВДЕшта је руски војни експерт поручио Србима.
Извор: Српски телеграф