“Наш састанак се одржава у изузетно сложеном међународном контексту. Квалитативно се разликује од претходних раздобља “Хладног рата” и кратког тријумфа америчког униполаризма. Сукоб између светских сила је у то време био напет, али генерално предвидљив и уоквирен низом јасних правила.
У данашњем свету ниво нереда и несигурности убрзано расте. Пропао је стари однос снага, а правила су ревидирана или уништена у свим подручјима међудржавне сарадње. Главни узрок процеса ком сведочимо лежи у оклевању такозваног западног света, на челу са Сједињеним Државама, да препозна неповратност процеса формирања мултиполарног света.
Жеља евроатлантске елите да одржи водство, које се до недавно чинило неоспорним, јасно је видљива.
Немачки филозоф Валтер Шуберт је почетком XX века о Енглезима рекао како, за разлику од других народа, гледају на свет као на фабрику и траже само ка добити и користи. Након распада Совјетског Савеза могли смо да видимо како су Американци, историјски и политички наследници Британаца, изградили и проширили своју фабрику, или боље речено, своје пословање, а сада већ дуги низ година шире своју добит на глобалном нивоу.
Многе земље, попут бивше Југославије, касније Авганистана или Ирака, окусиле су тај економски модел. Али почетком новог века је за атлантисте нешто пошло по злу”, рекао је Сергеј Наришкин, крајем априла, на Међународној конференцији о безбедности у Москви.
“Државе и народи почели су да подсећају Вашингтон на свој геополитички суверенитет на све начине, укључујући горке. Глобална финансијска катаклизма из 2008. године открила је крхке темеље глобалне либералне економије коју је изградио Запад.
До сада нису откривени нови извори високог и стабилног раста. У западним земљама становништво није било спремно на озбиљне последице кризе, нити на експерименте својих елита у подручју мултикултурализма и замене традиционалних идентитета. Доказ за то је нагло јачање антисистемских, националистичких и популистичких снага.
Народи шаљу јасне поруке властима да се осећају преваренима. Али уместо адекватног одговора, елите мрмљају о митском “страном уплитању” и организују “лов на вештице”, подсећа директор руске иностране обавештајне службе.
“Многи од споменутих проблема више не би били релевантни да је западна елита научила да гледа на међународне односе не као на “игру с нултим улогом”, већ као на средство заједничког решавања нагомиланих проблема. Међутим, глобално пословање не може да престане да расте и допусти пад профита. Уместо тога, радије ће уништити међународни правни систем и безбедносну архитектуру, што је неповољно и непрактично.
Подстакнути себичним разлозима, Американци и њихови послушни савезници, све више користе силу како би на штету мултилатералних уговора одбранили своје интересе. Они отворено покушавају да дестабилизују многе делове света. И све више делују не само без поштовања норми међународног права, него и против здравог разума. Упечатљив пример је ситуација у Венецуели, која се сада цинично девастира према истом моделу, као Либија или Сирија.
Бела кућа говори о опасности од неконтролисане имиграције, планира да потроши милијарде на јачање границе с Мексиком, а истовремено покреће нови грађански сукоб који узрокује нову хуманитарну катастрофу. И овај пут готово сама.
Таква ароганција и слепоћа су неки од главних изазова међународној безбедности. Овај опасан курс се није ограничио само на Венецуелу, коју Сједињене Државе, судећи по њиховом понашању, сматрају својом покрајином. Погледајмо САД, Велику Британију и њихове најоданије савезнике у НАТО-у како прогресивно крше темељна правила и мултилатералне аранжмане у питањима од кључног значаја за стратешку стабилност, као што су контрола наоружања и оружје за масовно уништење.
Они крше начела слободне трговине, темељне за глобални финансијски и економски систем који су сами изградили. Произвољно тумаче међународно право, нападају територије суверених држава, убијају десетине и стотине хиљада цивила и намећу санкције геополитичким ривалима”, рекао је Сергеј Наришкин.
“Сам појам “права” је постао шала након што су Британци правну фразу увели као“врло вероватну”, а друге западне земље су то сматрале довољним за масовно протеривање руских дипломата. Одлука Вашингтона да призна Јерусалим као главни град Израела и Голанску висораван као територију јеврејске државе, успркос резолуцијама Уједињених нација, као и једнострано повлачење Вашингтона из иранског нуклеарног споразума, поткопава напоре за стабилизацију Блиског истока.
Надаље, угрожено је начело управљања кризом кроз мултилатералне преговоре. Нагласак на употребу силе, без обзира на начела суверенитета, територијалног интегритета и неуплитања у послове других држава, темељни је елемент доктрине Трампове администрације, укључујући стратегију националне безбедности и америчку стратегију за борбу против тероризма.
У том контексту, многе регионалне силе почињу да се понашају агресивније, ослањајући се на силу за решавање дуготрајних, граничних спорова или за јачање својих војних и политичких позиција. Резултат тога је ланчана реакција, а механизми колективног одговора су још више поткопани.
Промишљено доношење одлука замењено је импулсивношћу и превладава себичан приступ. Повећава се ризик од такозваних “случајних сукоба”, који су изазвани једностраним и спонтаним деловањем појединих актера које је тешко предвидети. Све више људи у свету је заробљено у сукобима различитих интензитета. Стога, чак и мала провокација може бити довољна да покрене глобалну кризу.
Сетите се Првог светског рата. Мислило се да је нека велика сила спремна нешто да ослободи, али дословно “то се догодило”, са десетинама милиона мртвих, а неке силе су нестале са глобалне геополитичке карте. Пре сто година челници држава су се, како би оправдали своје поступке, могли позвати на непостојање међународних правних механизама за решавање сукоба у раној фази.
Данас такви инструменти постоје, али оно што ми зовемо Запад, а посебно Сједињене Државе, стално их уништавају, а да не нуде ништа ново, него “удар на тлачитеље” или празне изјаве о јачању њиховог такозваног универзалног, либералног поретка, чију реалност пропитују и сами његови аутори. Та неодговорност се вероватно објашњава чињеницом да Сједињене Државе нису претрпеле историјску трауму рата коју су претрпеле друге нације, посебно Русија и европске земље”, верује директор руске обавештајне службе СВР.
“Русија, која је претрпела три разорна рата у последњих 100 година, се никад није уморила од тражења других чланова међународне заједнице да раде заједно како би се пронашла решења за нагомилане проблеме. Нажалост, чак и у подручјима где се одвијају такви преговори, као што су борба против тероризма или информацијска безбеднсот, западни партнери и даље своје руке држе у џеповима. То, наравно, не значи да с њима морамо прекинути контакте или их изоловати.
Дијалог се мора наставити, између осталог и да би се спречио потпуни колапс тренутног међународног система, који ипак јамчи стратешку стабилност. У тренутној ситуацији напетости потребно је следити пут не уништења, већ јачања глобалних и регионалних формата.
Западу, предвођеним Сједињеним Државама, недостаје зрелости и храбрости за кретање у том смеру. Тако ће преостали центри моћи бити присиљени да планирају глобалну будућност без Запада.
Како би се заменио застарели либерални универзализам, мора се појавити нови праведан и стабилан светски поредак. Он мора бити успостављен у условима и облицима који ће јамчити заједничко постојање држава и регионалних заједница тако да свако за себе задржи право на развој.
Уверен сам да ће неке снаге западних земаља, свесне ризика који погађају међународну заједницу и које су вођене темељним инстинктом преживљавања, бити више укључене у тај процес. Контуре будућег глобалног система још су обавијене маглом неизвесности. Одговор на питање хоће ли се осигурати истинско јединство у различитости или ће, још једном, све служити као покриће за моћ малог клуба одабраних, увелико зависи од нашег заједничког рада.
Московска конференција је изврсна платформа за тај рад и продубљивање сарадње у подручју глобалне и регионалне безбеднсоти”, закључио је Сергеј Наришкин у свом говору на Међународној конференцији о безбедности, која се од 23. до 25. априла 2019. године, осму годину за редом, одржала у главном граду Руске Федерације.
Зашто је Русија добила трку у наоружању прочитајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com/ Нермин Н.
