Кина је највећи власник америчког јавног дуга, а извела је највећу продају вредносних папира америчког трезора у последње две године, смањујући своја улагања у овај посао на 1.120 милијарди долара. Наравно, ово је још увек велики износ, али је тренд смањивања очигледан.
Подсетимо и да се Русија готово у потпуности решила америчких државних обвезница. У јуну 2017. је Русија имала америчких државних обвезница у износу од 110 милијарди долара, да би до краја 2018. продала готово сав портфељ и задржала је око 14 милијарди долара америчког дуга. Након тога је продала још део америчког дуга и сада у резервама земље има 13,7 милијарди долара америчких вредносних папира. Пад је још значајнији ако узмемо 2012. годину, када је Русија држала преко 170 милијарди долара америчког дуга.
“То је пре свега политичка одлука. Централна банка Русије је држала 30 одсто својих актива у америчким државним обвезницама и увек је за то била критикована. Према томе, с обзиром на америчке санкције, корак усмерен на смањење доларских резерви делује логично”, рекао је Сергеј Суверов, главни аналитичар брокерске компаније БКС.
Сада је Кина у 12 месеци који су завршили у марту смањила своја улагања у вредносне папире за 67,2 милијарде, односно 5,6 одсто кинеских улагања у ту имовину, према инвестиционој банци УБС. Према аналитичарима, Кина не прети да ће престати куповати америчке вредносне папире или се упустити у непосредну продају, која је претходно већ уздрмала тржиште обвезница.
Пекинг је најверојатније учинио тај корак да одбрани националну валуту. Западни аналитичари су уверени да би масовна продаја америчких државних обвезница могла погоршати трговинске преговоре с Вашингтоном, једном од две највеће економије на свету, а дугорочни учинак тих мера би био нејасан. Међутим, трговински преговори су пропали и нема занакове за њихово поновно покретање. Барем не краткорочно.
Важно је напоменути да издавање трезорских обвезница Вашингтону допушта финансирање повећања јавне потрошње, стимулира привредни раст и одржава ниске каматне стопе. Ако Кинези одлуче да се реше америчког јавног дуга или значајно смање његов удео тржишта, доћи ће до неравнотеже.
САД буквално зависе од страних купаца тих вредносних папира. Масовна продаја трезорских записа узроковала би драстичан пораст каматних стопа, што би задало страшан ударац првој светскјм привреди. “Масовна продаја америчких трезорских обвезница је најмоћније оружје којег Кинези могу користити у сукобу са Сједињеним Државама. Ако буде потребно, они га искористити”, каже економиста Сунг Вон Сон.
Кина је највећи власник америчког јавног дуга, чак и након што је њен удео пао на 17,3 одсто у поређењу с другим владама и најнижи је од јуна 2006. Јапан и Велика Британија су на другом и трећем месту на листи.
Проблем за Вашингтон је што амерички дуг не продају само централне банке, већ и приватни инвеститори који су убрзали продају америчких дужничких вредносних папира. У марту су продали америчког дуга у вредности 21,7 милијарди долара, показују подаци које је у среду објавио амерички министар финансија.
Јапан, други по величини носилац америчког дуга, повећао је своје уделе у трезорским записима у марту на 1078 милијарди долара, највише од децембра 2017.
Међутим, подаци америчког министарства финансија показују да је Јапан у марту продао 11,07 милијарди долара дуга америчке владе, највише од фебруара 2018. године.
Државни дуг Сједињених Држава је ове године порастао изнад 22.000 милијарди долара, а предвиђа се да ће се наставити расти сваке године за 1000 милијарди долара током сљедеће деценије.
Одлука Пекинга да покрене продају америчког дуга, иако не тако масовну како неки тврде, такође је политичка одлука, посебно у условима трговинског рата са Сједињеним Државама у ком Доналд Трумп вјерује да побеђује.
Амерички предсједник Доналд Трамп се похвалио како његове повишене царине на кинески увоз у САД штете Кини, док његовој земљи доносе корист у смислу економских дивиденди.
“Убијамо их с царинама, Кина је потпуно убијена”, рекао је Трумп за Фокс Њуз у интервјуу снимљеном прошле недеље и емитиованом јуче.
Трамп је тврдио да ће Сједињене Државе узети 100 милијарди долара и више након подизања царина 10 маја. Такођер је рекао да је повећање царина изазвало егзодус компанија из Кине и да многе премештају производњу у друге азијске земље, укључујући Вијетнам, чиме је угушио кинеску привреду.
Пекинг је као одговор усвојио одлучнији курс и откад је Трамп нагло подигао царине је сигнализирао да се било какви потенцијални разговори неће ускоро наставити.
Прочитајте ОВДЕ зашто је кинески џин опасан по безбедност САД.
Извор: logicno. com/Л. Р
