Пише:  Дариус Шатамасеби за РТ

Док свет бруји о потенцијалном, поморском обрачуну између САД-а и Ирана, западни медији игнориршу потенцијални, назирући конфликт у Јужнокинеском мору, који се годинама ствара.

Недавни догађаји

Само прошле недеље, поморски бродови из Јапана, САД-а, Индије и Филипина пловили су кроз Јужнокинеско море у готово седмодневној, војној вежби која је имала за циљ да заустави све већи утицај Кине у региону. Како то већ бива, обновљено пријатељство Кине са Филипинима, под владавином Родрига Дутертеа, било је краткотрајно и не иде баш онако како је планирано.

Тек прошлог понедељка, филипински високи суд наредио је разним службама, укључујући и филипинску морнарицу, полицију и обалску стражу да заштите гребене и  живот на приморју. Према речима портпарола председника Салвадора Панела, влада је сада “дужна” да изврши судски налог.

Да не спомињемо да је мултилатерална, војна вежба, у којој су се Филипини удружили са Индијом – највећим кинеским конкурентом у Индо-пацифичком региону – и Јапаном – историјском супарнику Кине, требала свима да покаже у ком правцу иде све ово.

Штавише, шеф операција америчке морнарице, адмирал Џон Ричардсон, управо је објавио да жели да види да аустралијске и индонезијске поморске снаге имају веће поморско присуство у Јужнокинеском мору, охрабрујући две земље да учествују у томе што САД називају операцијом “слободне пловидбе”.

Аустралија је за сада одбила да учествује у операцији , док је Индонезија, с друге стране, отворила војну базу на острву Натуна Бесар, који се налази на јужном ободу Јужнокинеског мора.

Одговор Кине

Са друге стране Пекинг на ове догађаје не гледа позитивно. У недавном уводнику, државне новине Глобал Тајмс јасно су ставиле до знања да Кина мора да настави да гради своју морнарицу како би одвратила Вашингтон од тога да слободно плови  Јужнокинеским морем.

“Само ако је кинеска морнарица довољно јака, амерички ратни бродови се неће усудити да уђу у кинеске морске воде”, пише лист. “Снажна кинеска морнарица је гаранција мира и стабилности Јужнокинеског мора, па чак и читавог света.”

Потпуно свесна да ће Пекинг морати да пројектује своју војну снагу у региону, како би бранио своје интересе, Кина је ове седмице открила два нова поморска разарача, део флоте од 20, опремљене са 256 ракета. Једна таква ракета названа је “најсмртоноснијом анти-бродском крстарећом ракетом (АСЦМ), вертикално лансираном ИЈ-18 АСЦМ.”

Заборавите на Иран. Велика катастрофа “националне безбедности” САД-а уследиће када ојачана и охрабрена кинеска војска и морнарица са хиперсоничним ракетама буду имале потпуну контролу над овом геостратешком локацијом. Трилиони долара трговине пролазе кроз овај регион годишње, што представља отприлике једну трећину глобалне шпедиције. Према Савету за спољне односе, Јужнокинеско море има процењених 11 милијарди барела неискоришћене нафте и 190 трилиона кубних стопа природног гаса.

Гледајте на то као на мали Ирак или Иран који је закопан под морем, који САД не жели да Кина присвоји себи.

Управо из тог разлога Филипини су Кину предали Сталном арбитражном суду у Хагу 2016. године, због монументалних лежишта нафте и уносних риболовних подручја на спорној територији. То је исти разлог због ког је управо прошлог месеца Дутерте запретио да ће распоредити војнике, након што су кинески бродови отпловили у близину филипинског острва у регији.

Када погледате природне ресурсе, посебно нафту и природни гас  који су у питању, контекст тог сукоба почиње да има много више смисла.

Савет за спољне односе је означио конфликт који се појавио у Јужном Кинеском мору као један од главних сукоба на које треба да се пази ове године, наводећи да је он оцењен као приоритет за САД у 2019. години.

Међународни систем заснован на правилима

Док такозвани Rusiagate  скандал, и многи други бесмислени скандали и даље доминирају западним етром, мало пажње се посвећује законима који заправо пролазе под управом Трампа, који нам дају увид у то о чему се заправо ради у овој администрацији.

На пример, Закон о иницијативи за осигурање Азије (АРИА), усвојен последњег дана 2018. године, приморава САД да “развије дипломатску стратегију, која укључује рад са савезницима и партнерима Сједињених Држава за спровођење заједничке поморске обуке и операције слободе пловидбе у Индо-Пацифичком региону, укључујући Источнокинеско и Јужнокинеско море, као подршку међународном систему заснованом на правилима који користи свим земљама. “

Још значајније је, међутим, да се овај закон такође у великој мери усредсређује на односе Вашингтона са Тајваном, подржавајући трансфер “одбрамбених артикала” на самоопредељено острво. Постаје сасвим очигледно да ће САД доћи у помоћ Тајпеју у случају избијања рата између Кине и Тајвана – а то је можда много вероватније него што међународни медији преносе.

САД се припремају за рат у овом делу света, и то већ неко време, иако ретко када видите такве наслове. И не само то, Трампова администрација се очигледно одриче било какве одговорности, уколико се овај обрачун претвори у нешто конкретније, давањем овлашћења за доношење одлука америчкој војсци, укључујући и Индо-Пацифичку команду.

Као и увек, оно што је потенцијално разорно питање биће у великој мери занемарено док не дођемо до тачке без повратка. Рат са Ираном је крајњи сан за неоконзервативце у Трамповој администрацији као што је Џон Болтон, али Болтонова склоност да нас превари требало би да буде још један разлог да се посвети пажња још већем сукобу који се одиграва испод наших носева.

Амерички авиони пресрели руске бомбардере близу Аљаске! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Webtribune.rs