Пише: Tom Luongo
Први део руске победе долази од италијанског лидера Матеа Салвинија. Говорећи у име недовољно заступљених у европској политици, Салвини је ове седмице изјавио: “И даље верујем да нам нису потребне санкције. Питање њиховог уклањања уједињује све часне људе.”
Салвини се директно бори са европским политичким естаблишментом на овогодишњим европским парламентарним изборима. А његово покретање питања укидања санкција Русији, наметнутих због поновног уједињења са Кримом, је велики напад на њих.
То значи да Салвини покушава да проширење санкција искористи као карту за преговоре овог лета. Он, тако јаким речима уочи избора, прети да ће уложити вето на свако проширење.
Друга победа Русије је, међутим, далеко значајнија. Савет Европе коначно је пристао да поврати право гласа Русији, након што их је суспендовао због уједињења са Кримом.
То је била главна карика у сукобу између Европе и Русије, која је обуставила њене буџетске исплате за Савет Европе 2017. Крајњи рок за решавање њиховог неплаћања је долазио следећег месеца.
Тада би PACE– Парламентарна власт Савета Европе – морао да гласа да ли да у потпуности избаци Русију или да је врати назад.
Они су изабрали ово друго и поставили су основе за велику реорганизацију статуса кво у Европи у односу на Русију.
Било је једноставно превише питања која су се појавила ове године тако да ће се оваква политика наставити и након ове тачке:
-Европски парламентарни избори у мају донели би другачији исход гласања у ЕУ
-Северни ток 2 би био завршен
-Уговор о транзиту гаса између украјинског Нафтогаса и Гаспрома би се окончао.
-Савет Европе би морао да избаци Русију
-Украјински избори донели би промену у Кијеву
-Гасовод Снага Сибира 1 био би завршен за Кину
-Турски ток би био завршен за Турску
-Нове електране на Криму би се појавиле.
Руси, под Путином и Лавровом, извели су савршен рат исцрпљивања против Европе и чекали да околности почну да утичу на њих . Знали су да постоји растуће противљење санкцијама.
Они су знали да је политичка моћ Ангеле Меркел опала и да ће бројни лидери као што су Виктор Орбан, Салвини и Марин Ле Пен у Француској на крају променити стање.
Они су такође знали да ће их одржавање искреног дијалога, али и поштовање, а не подизање било каквих изазваних и адолесцентских провокација од стране европског и украјинског руководства, довести до најбољег положаја за нормализацију односа.
То је доказ способности руског руководства да размишља о свим учесницима у игри и да Савет Европе препозна као средство за померање са мртве тачке. Једноставно ускраћујући своје обавезе у саветодавном телу, они су га на крају довели до његове кризе тачно у тренутку када би то ишло у њихову корист.
Овај потез поткопава Меркелову која покушава да спаси украјинску позицију која везује санкције за нови уговор о транзиту гаса. То је био само њен покушај да Трампа учини и одржи срећним. Али она је већ одавно дигла руке од тога.
А сада јој је потребан начин да се спаси и изађе из овог хаоса. Зато што се немачка економија, заједно са остатком Европе, урушава. Њој требају руска тржишта и сада је време да одлучи у чему лежи будућност.
Да се вратимо у 2014. Пуч у Кијеву био је замишљен да буде круна америчког анти-руског маневрисања – обојена револуција која је имала за циљ да сахрани и Украјину и њен примат у испорукама гаса, Европи и Црном мору, из Русије.
Она је имала подршку Европе која је гледала на брзо приступање Украјине у ЕУ, где би имала контролу над ценама гаса у својим преговорима са Гаспромом. НАТО би могао да постави ракете на западну границу Русије.
Ти планови су брзо пропали када су се две републике одвојиле, почео је крвави грађански рат и Крим није био под НАТО контролом. Владимир Путин и Русија одмах су кренули у принцип исцрпљивања, што је ЕУ и САД учинило бесмисленим, како је Украјина оставила милијарде у Кијеву, са мало наде за њиховим повратаком.
Немачка је брзо одбранила Крим од Русије тиме да ће контрола транзита гаса у Украјини бити везана годинама и да ће брзо испреговарати Северни ток 2 са Гаспромом како би обезбедила своју енергетску будућност. Ангела Меркел је обавезала Немачку на то тиме што је окончала своје ослањање на нуклеарну енергију и преговарала о споразумима у Минску како би се дипломатски замрзнуо сукоб.
Минск II је био споразум који никада не би могао бити спроведен због контроле САД-а над владом Порошенка. Меркелова је то знала. Дизајниран је изричито да би свима који су укључени омогућио да окриве неког другог за непоштовање.
Нажалост, народ Донбаса морао је годинама да трпи бомбардовање ирационалне Украјине уз подршку САД-а. Путина је то у протеклих неколико година коштало много политичког капитала, а не отворено помагање Донбасу да се потпуно ослободи Кијева.
Меркелова такође има прилику да у Северном току 2 консолидује контролу дистрибуције гаса у источној Европи, што би се могло искористити за обезбеђивање политичких уступака од Вишеграда који постаје све непослушнији.
Пошто је коначна дозвола за гасовод Северни ток 2 још увек повезана са данским регулаторима, очигледно подређеним политичком притиску САД-а, и даље остаје мала нада да се операција у Украјини неће завршити потпуним и крајњим неуспехом за америчку спољну политику.
Пошто Северни ток 2 прати исти пут као постојећи гасовод Северни ток, то не би требало да буде проблем. Али јесте. И сада Сенат Сједињених Држава разматра законе који ће санкционисати људе и компаније укључене у завршне фазе изградње.
Циљ је оштетити Гаспром одлагањем отварања Северни ток 2 и задржати отворену наду да ц́е то дати Украјини полугу за преговарање о новом споразуму о транзиту гаса преко Украјине, касније током године.
То такође додаје још отровних пилула онима које је Порошенко на свом путу оставио иза себе – нпр. Инцидент у Керчанском мореузу или кршење Уговора о пријатељству.
Све то је тако детињасто и деструктивно. Најновија вест је да се Порошенков коалициони партнер повукао из владе.
Пошто сада нема владе, новоизабрани председник Зеленски сада не може да распусти парламент и распише нове изборе. Мораће да сачека редовно заказане у октобру.
Ово ће задржати постојећи парламент на власти и Зеленског до тада.
Али, вратимо се на ствар. Подстицаји теже да Северни ток 2 добије коначну дозволу. Контрола САД-а над ситуацијом у Украјини се уништава , без обзира на тактику одлагања.
Било какво даље одлагање ставља Украјину у неповољан положај, јер је Русија прекинула извоз угља и нафте, и сада забрањује препродају свог гаса назад у Украјину. Дакле, ова зима ће бити страшна ако Нафтогас не седне за преговарачки сто или се не укину санкције које би Путину омогућиле да укине свој енергетски ембарго.
И то је разлог зашто ћемо у наредних неколико месеци видети решење овог наводног Гордијевог чвора који покушава да отежа ову ситуацију годинама.
Потез Савета Европе да Русију врати под свој кров је решење читаве ситуације. Ово је велики уступак Русији. Путин и Гаспром су били више него вољни да отворе нове преговоре о транзиту гаса са Украјином, која, на челу са Порошенком, није била спремна да то учини.
Трампова администрација и даље жели обезбеђен приступ тржишту за ЛНГ изворе САД-а. Отуда су цинични потези одложили дозволу која би требала све да реши.
Гаспром може да приушти да сачека неколико месеци за отварање Северног тока 2. Они имају и Турски ток и Снага Сибира 1, који ће почети са радом до краја године, како би покрили свако кашњење.
Штавише, фискална година 2018. била је транспарентна за Гаспром и 2019. има изгледа да буде приближна са тим цевоводима који долазе на ред. Компанија је недавно изненадила тржиште, најавивши велико повећање своје годишње дивиденде, 60 одсто више од оригиналне препоруке одбора.
Акције су скочиле за више од 20 одсто, јер је принос потиснут на скоро 9 одсто. Ово је био јасан сигнал и америчким и европским инвеститорима да се компанија није плашила ризика повезаних са кашњењем Северног тока 2.
У једном тренутку се мора схватити да је одређена политика пропала и да су договори уништени. Савет Европе пригушио је унутрашњи притисак, јер их је пет година раста евроскептицизма и стагнације извоза на некада снажно тржиште за већину Европе, посебно моћну Немачку, коначно натерало да окончају представу.
Штета што људи, попут Џона Болтона, ово никада неће схватити.
Ово је неопходан први корак у супротстављању САД-у због најављених санкција за ово лето. И, шта је уопште смисао? Блокирање једног цевовода само да би се оснажила друга два је једноставно идиотски потез.
Гаспром је скренуо на исток према Кини због отказивања Јужног тока и пуча у Кијеву. Затим је преговарао о замени познатој као Турски ток. Украјина је уништена и Турска се супротставља САД-у на свим важним политичким одлукама у региону, док од Русије тражи помоћ у успостављању балансиране трговине, одбране и енергетске безбедности.
Русија под Путином је на сваком пољу надмашила САД у Европи преко Украјине. Њено заробљавање је био превелики залогај за САД.
Ово је потез који Србија мора да повуче док Амери наоружавају Хрвате. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
