Председник Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик противи се учлањењу те земље у НАТО. Он је одбацио слање „Годишњег националног програма“ војном савезу, након којег чега би аутоматски био активиран Акциони план за чланство (МАП).
За високог представника Валентина Инцка ствари су ту једноставне. „Постоји законска обавеза да се то учини. Представници српских странака су то потписали. И тадашњи српски члан Председништва, господин Радмановић (СНСД), ставио је свој потпис за пут БиХ у НАТО. Постоји и Национална стратегија спољне политике. Дакле, члан 84 Закона о одбрани постоји и он је на снази. Сви су гласали за њега, а закони се морају поштовати“, рекао је Инцко за Дојче Веле.
И Алију Кожљака, који је од краја 2013. до почетка 2018. био представник БиХ и шеф војног дела БиХ-мисије при НАТО у Бриселу, понашање Милорада Додика чуди, с обзиром на то да је он отворио питање које је решено и које се не поставља. „Ми смо имали бројне одлуке сва три члана Председништва – и то не прегласавањем, већ консензусом – које потврђују опредељеност за активирање МАП и чланство у НАТО кроз Закон о одбрани. Ми имамо пуни легитимитет Председништва, јер су сва три члана гласала и експлицитно подржала и закон и одлуке за активирање МАП које су потом достављене у седиште НАТО“, каже Кожљак који је између осталог аутор књиге „Еуроатланске сигурносне стратегије“.
За Отфрида Насауера, бившег посланика у Бундестагу и експерта из берлинског Информационог центра за трансатланску безбедност, тај Додиков корак је, ако се има у види комплетна реторика протеклих година, логичан потез. „Реформа одбране у БиХ имала је успеха захваљујући притиску земаља Запада који су са НАТО-мисијом биле присутне у БиХ. Она је била, да тако кажем, изнуђена. Када српска страна сада каже да ту присилну интеграцију жели да заустави јер не сматра да је држава БиХ одржива, онда је то наравно најава раскида раније постигнутих међуциљева, али и знак да су ти циљеви до сада били само привидно остварени“, оцењује Насауер.
Немачки експерт сматра да је идеја Милорада Додика да успори или заустави приближавање БиХ Алијанси вероватно заснована на могућности да се Република Српска одвоји од БиХ и оријентише на Србију. „У дискусији о размени територија између Србије и Косова Додик види могућности оживљавања идеје о промени граница на Балкану. У том случају би могао да каже: Ако се тамо мењају границе, што не би могле да се промене и у БиХ. Он примењује сличну стратегију као Милошевић 90-их година. Покушава у игру да увуче Русију која би подржала његове идеје, покушава да је придобије и инструментализује за своје интересе. Видећемо да ли ће у томе бити успешнији од Милошевића почетком 90-их“, каже Отфрид Насауер.
Кршење Дејтонског споразума?
Високи представник Инцко није желео да коментарише да ли Додиков поступак представља кршење Дејтонског споразума и да ли би он могао да се умеша и искористи Бонска овлашћења уз помоћ којих он има право да наметне решење. Указао је међутим да ће се тиме најпре бавити домаће институције као што је Државно тужилаштво и додао да је један од чланова Председништва најавио да ће се обратити Уставном суду.
Најновији корак Додика има и своју предисторију. Босна и Херцеговина позвана је у МАП још 2009. у Талину. Тамо је постављен услов за активирање Акционог плана за чланство у НАТО: књижење непокретне војне имовине на Министарство одбране БиХ. Према речима Кожљака, осим административних препрека које су заиста постојале јер су неке локације промениле власништво и није било једноставно укњижити их на државу, то је био један од најједноставннијих услова. Али девет година је прошло, а тај захтев није испуњен. „Опструкција је долазила из РС јер су све локације у Федерацији БиХ укњижене, а у РС није ниједна“, каже Кожљак.
Ситуација је кулминирала када је НАТО понудио Босни и Херцеговини активирање МАП без обзира што није испуњен захтев о попису имовине и то слањем „Годишњег националног извештаја“ у Брисел. Бивши представник БиХ у НАТО Кожљак објашњава: „Пошто су савезници увидели да питање књижења имовине није само административно, већ и политичко и правно-техничко, одлучили су се, због прогреса који је БиХ остварила првенствено у области одбране, оружаних снага и безбедности, да Босни и Херцеговини ипак понуде да изради први Годишњи национални програм (ГНП), што би значило активирање МАП оног момента када га БиХ достави Бриселу. Додик је то одбио образложивши да не жели МАП јер он води БиХ у чланство у НАТО. Рекао је и да би БиХ требало да буде војно неутрална као Србија, те да због тога неће подржати достављање првог ГНП. Као компромис, он предлаже да БиХ настави сарадњу с НАТО кроз ИПАП, Индивидуални план партнерства“, каже Кожљак и додаје. „То је деградирање сарадње БиХ са НАТО.“
БиХ губи много
Одустајањем од активирања МАП Босна и Херцеговина губи много, јер би она кроз Годишњи национални програм морала да се обавеже на спровођење политичких, одбрамбених, правних, економских и безбедносних реформи, сматра Кожјак. „БиХ би кроз МАП убрзала свој прогрес, без гаранција да ће једног дана постати чланица НАТО. Све то би унапредило владавину права и инвестиције у БиХ, као и њену безбедност и стабилност“, каже Кожљак.
Но, када је у питању стабилност, НАТО је неколико пута изразио забринутост по питању руског утицаја на Балкану, односно да то види као претњу посебно за БиХ. „Тај утицај се манифестује у смислу да Русија отворено охрабрује оне који се противе уласку БиХ у НАТО“, прецизира Кожљак. Но за разлику од неких западних експерата, Додикову најаву ангажовања резервног састава он доживљава више као „узнемиравање, слање лосе поруке и сигнал неспремности за заједнички рад“, него као озбиљну безбедносну претњу. „Полицијске агенције у Федерацији су такође опремљене и обучавају се у разним земљама – Хрватској, Грчкој, САД. А то обучавање, па и у том руском Центру у Нишу, не представља само за себе никакву опасност.“
За натписе да ће Република Српска нестати када Босна и Херцеговина постане чланица НАТО, Кожљак каже да су „нонсенс“ и да је Алијанси стало да у земљи-чланици влада хармонија, а не да укида ентитете. Он додаје и да сматра да је јавност у РС недовољно обавештена о свим аспектима сарадње с НАТО, као и да Србија са Алијансом има много интензивнију сарадњу него што се то у јавности жели признати.
Конструктивна улога Марине Пендеш
Кожљак указује и на веома конструктивну улогу Министарства одбране, укључујући и Марину Пендеш (ХДЗ) која је била министарка током читавог тог периода. Али након избора постоји недоречености партијских лидера, првенствено ХДЗ, СДА, СНСД по питању наставка интеграционих процеса. „Неке изјаве Човића који не подржава да активирање МАП буде услов за формирање Савета министара су у најмању руку збуњујуће. СДА и ДФ као услов за формирање Савета министара постављају достављање ГНП. Додиков СНСД се томе противи, а ХДЗ ћути, што је збуњујуће. Неозбиљно је да вам НАТО пружи могућност да активира МАП, а да ваша држава оклева да то уради“, каже Кожјак.
Шта ту НАТО и међународна заједница могу да ураде? Према речима немачког експерта Насауера ствари би могле да се поправе само када би код босанских Срба у РС постојала воља да се од БиХ направи држава, али и када би политичка воља у истој мери постојала и код Бошњака и Хрвата у Федерацији БиХ. „Људи који представљају народе у БиХ су као мале вође. У њиховим рукама су снаге безбедности, привреда, медији и правосуђе. Свако од њих своју групу наводно настоји да заштити од друге, а тиме заправо штите сами себе и своје позиције“, каже Насауер и констатује: „Али то више није демократија. Правосуђе није независно, медији немају контролну функцију. Ситуација се не решава, јер актери то не желе.“
А ако се не постигне политичко решење, могло би доћи до нових војних сукоба, закључује Насауер. Или ће представник Валентин Инцко, као крајњи корак, ипак наметнути решење, након што су се недавно на седници Савета безбедности у Њујорку, за поновну примену Бонских овлашћења заложили представници САД, Велике Британије и Пољске. Али то још, како је за ДW нагласио Инцко, није на дневном реду.
Америчка владина агенција за међународни развој (УСАИД) издвојила је осам милиона долара за пројекат унитаризације Босне и Херцеговине и укидање Републике Српске! Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: Дојче Веле
