„И данас су мошти његове на распећу. Ено га утамниченог у оном зиндану паганском, вапије својим Црногорцима да га врате у његову цркву, да обнове цркву Светог Петра Цетињског, његовог стрица, да би он скинуо проклетство са Црне Горе”, рекао је митрополит Амфилохије.
Капела је срушена у лето 1972. године декретом тадашње црногорске комунистичке власти, како би уступила место маузолеју који је урадио Иван Мештровић.
Петар Други Петровић саградио је 1846. године цркву на Ловћену посветивши је свом, такође славном, стрицу Петру Првом, потоњем Светом Петру Цетињском. Пет година касније владика и песник тестаментом је оставио аманет да у тој цркви буде сахрањен, остављајући проклетство ако му жеља не буде испуњена. Жеља му је испуњена четири године касније, пошто је 1851. године по упокојењу највећег песника словенског југа, на врху Ловћена било страховито невреме, па је привремено сахрањен на Цетињу.
Митрополит Амфилохије је рекао да је ловћенски Тајновидац, пред упокојење, „на страмцу свога стрица Светог Петра Цетињског, Црну Гору предао Светој Тројици”.
„Потом се Свети Петар Други попео на Ловћен, где је и након упокојења поново разапет”, додао је Митрополит на слави манастира Врањина, где је са свештенством служио литургију у овој древној светињи на Скадарском језеру.
Митрополит Амфилохије оценио је да је Црна Гора „кренула у провалију” од дана када је срушена Његошева капела на Ловћену, која мора бити враћена како би „зацелиле дубоке ране међу народом и у држави”.
Он се нада да ће се то десити већ ове године и да ће бити први који ће носити камен на Ловћен, а онда за њим и сви Цетињани.
„Нека маузолеј на Ловћену остане, он никоме не смета, али пре њега има дивно место на коме се црква може вратити у онаквом облику каква је одувек и била, са сваким каменчићем”, саопштио је Амфилохије.
Он је уверен да ће се поновним подизањем Његошеве капеле „Црна Гора и Црногорци окренути једни другима, заједништву и свему што је добро”.
„Црна Гора која на рушењу цркве гради своју будућност, нема никакве везе са крштеном Црном Гором краља Николе. Ја сам за Црну Гору којој припадају Призрен и Пећ, а не за скраћену Црну Гору чија ју је власт обезбожила. Отета је црквена имовина 1945. године, а сад ови нови ’титоисти’ хоће да одузму и храмове који су наводно припадали Црној Гори. Којој Црној Гори?”, упитао је митрополит црногорско-приморски и егузарх пећког трона Амфилохије.
Како је рекао, нацрт закона „донесен је у духу отимања имовине цркве превазиђен је и надам се да се то никад неће остварити, јер је то неприхватљиво у Европи, ка којој стреми Црна Гора, као и у Америци”.
Митрополит је подсетио да је Врањина једна од првих светиња у којој су боравили свети епископи овога апостолско-светосавког трона.
„Да би се та Зетска митрополија на крају зауставила, ево већ пет стотина година на Цетињу, где су велике светиње сабране – рука Светога Јована Претече, део часнога крста на коме је разапет Господ, икона Мајке Божије Филермоске коју је сликао Свети апостол и јеванђелист Лука, мошти Светога Петра Цетињског Чудотворца и Светога Петра Ловћенског Тајновидца”, рекао је митрополит.
Према његовим речима, „у овом свету, у свеукупној божјој творевини, а и у нама људима све је у знаку Свете Тројице”.
„Прво прослављамо преполовљење Христовога васкрсења кроз које се припремамо за прослављање Свете Тројице – тројичинадне. Друго, прослављамо пренос моштију Светога оца нашег Николаја Мирликијског, чији живот је такође сав био у поштовању и у знаку љубави према Оцу и Сину и Духу светоме. А треће што овде, у овој древној светињи немањићкој обележавамо, то је осамсто година од стварања наше помесне Цркве – Жичке архиепископије, Пећке патријаршије и наше Зетске епископије, Зетске митрополије 1219–1920. године”, рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у манастиру Врањина на Скадарском језеру.
Прочитајте ОВДЕ може ли Додик да заустави пут БиХ у НАТО?
Извор: Политика
