Дејли Мејл је урадио кратак преглед како би могао да изгледа рат који би Иран евентуално могао да води против САД-а и његових регионалних савезника, ако дође до тога да сукоб ескалира.
Звецкање оружјем постоје све учесталије, а лидери САД и Ирана су јасно ставили до знања да не желе да попусте "оној другој страни". Због тога светски медији већ недељама непрестано пишу о могућем сукобу и како би могао да изгледа, ако до њега нажалост дође.
Дејли Мејл је урадио кратак преглед како би могао да изгледа рат који би Иран евентуално могао да води против САД-а и његових регионалних савезника, ако дође до тога да сукоб ескалира.
Иран би могао да распореди своје ракете, мине, беспилотне летелице и хиљаде наоружаних бораца широм Блиског истока, ако се повећа тензија и ако дође до рата са САД-ом.
Светски медији пишу да би Иран наводно био у стању да нападне америчке ратне бродове и снаге у Саудијској Арабији, Израелу и бројним монархијама у Заливу.
Њихови борци би могли да стигну и до америчких трупа у Ираку, Сирији и Авганистану.
Прошле недеље, неидентификовани нападачи су погодили саудијска нафтна потројења, а у недељу је испаљена ракета на "Зелену зону" у Багдаду која је експлодирала у близини америчке амбасаде, Иран је порекао да је имао учешће у овим инцидентима.
У међувремену, ирански генерал Касем Сулеимани позвао је своје савезнике у Ираку да се припреме за следећи рат, а председник САД Доналд Трамп је узвратио ударац.
Он је упозорио Техеран да очекује "Велику силу" ако нападне америчке интересе на Блиском истоку. Током прошлог викенда је твитовао: "Ако Иран жели да се бори, то ће бити званични крај Ирана".
Иранска влада је осудила Трампове изјаве и ангажовање САД-а као провокативне. Позвала је на поштовање и крај америчког притиска на ирански извоз нафте, што је према њиховим речима циљ да се они присиле на преговоре.
Залив
Команданти револуционарне гарде упозоравају да би могли у случају рата, да прекину испоруку нафте која пролази кроз Ормуски мореуз до Индијског океана.
Он је стратешки је од великог значаја, јер контролише морски промет према Кувајту и Ираку. Кроз овај мореуз се танкерима превози 20-40% светског снабдевања нафтом.
Иран држи једну страну мореуза, па бродови који пролазе тим путем јесу у домету његових снага с мора и са обале.
Амерички изваничник је окривио Иран за нападе на четири брода прошле недеље, укључујући два саудијска нафтна танкера у Заливу, али је Техеран то порекао.
Иран би могао својим ракетама да директно нападне америчке снаге у Заливу.
Комбиновани ваздушни оперативни центар САД-а налази се у војној бази Ал-Удаид у Катару. Пета флота њене морнарице се налази у Бахреину.
Ваздухопловне снаге САД-а такође користе војну базу у Абу Дабију и једну у Кувајту.
Владе Бахреина и Саудијске Арабије кажу да је Иран планирао нападе на снаге безбедности у Бахреину последњих година. Иран је ову тврдњу одлучно порекао.
Ракете би могле да буду усмерене и на инфраструктуру у заливским монархијама, укључујући и водоводе и електране, рафинерије нафте и хемијске фабрике.
Ирак
Шиитске групе које су подржавале Иран су ојачале након инвазије 2003. године, а прошле године су укључене у снаге безбедности, наглашавајући своју снагу упркос америчком присуству.
САД кажу да Иран стоји иза смрти најмање 603 припадника америчких оружаних снага од 2003. године.
Око 5.200 америчких војника се налази у Ираку, а смештени су у четири главне базе, као и на аеродрому у Багдаду и седишту коалиције у "Зеленој зони".
Вашингтон је прошле недеље наредио делимичну евакуацију своје амбасаде.
Милиције држе позицију близу места где су америчке трупе снаге стациониране, а имају и ракетне и беспилотне способности.
Јемен
Јеменски Хути певају "Смрт Америци, смрт Израелу". Овај слоган је често на зидовима зграда, а борци га стављају и на своје оружје.
УН каже да пројектили испаљени на Саудијску Арабију имају исте карактеристике као они из Ирана.
Од када је рат почео Хути често користе ракете и беспилотне летелице како би напали Саудијску Арабију, једну од најважнијих држава савезница Вашингтона.
Стручњаци УН-а кажу да Хути имају бесплилотне летелице које су способне да испуштају веће бомбе у ширем опсегу и са већом прецизношћу него раније.
Хути контролишу стару морнарицу Јемана, што значи да би група би могли да премете бродове у Црном мору.
Сирија
Иран је током осам година сукоба увек био на страни актуелног председника Башара ал Асада. За то време су изградили мрежу бораца у владиним подручјима, пише Дејли Мејл.
Они се боре у близини сиријско-ирачке границе, близу америчке војне базе у Танфу и близу Голанске висоравни.
Високи званичник САД је у фебруару рекао да ће се око 400 америчких војника задржати у Сирији након што је побеђена Исламска држава, док их је раније било око 2.000.
Налазе се у североисточном подручју које држе курдске снаге и у Танфу, близу границе Јордана и Ирака.
Израел је гађао Иран и његове савезнике у Сирији, настојећи да их одвуче далеко од границе. У јануару су оптужили иранске снаге да испаљују ракете на скијашки центар на Голанској висоравни.
Либан
САД криве Хезболах за најкрвавији дан у њиховој војној историји од Вијетнамског рата: бомбардовање камиона у касарни у Либану 1983. године, када је погинуо 241 припадник америчке службе. Такође их оптужују да су узели Американце као таоце у Либану 1980-тих година.
Та група коју према писању Дејли Мејла успоставио Иран, данас је најмоћнија у земљи. Израел, најближи регионални савезник САД сматра Хезболах највећом претњом на границама.
Данас Хезболах каже да има велики арсенал прецизних ракета које би могле да ударе на Израел, укључујући и његов атомски реактор, пише Дејли Мејл.
Претили су да ће у случају рата убацити своје борце преко границе.
Новинар који је на страни Хезболаха, Ибрахим ал-Амин је прошле недеље рекао да ће Израел у случају рата Ирана и САД-а постати стварна мета за све савезнике Ирана.
Авганистан
Западни званичници и аналитичари кажу да је Иран наводно даје помоћ Талибанима, било у оружју било путем финансија и логистике, што би у случају рата могло да се и повећа.
Талибани контролишу или утичу на више територија него у тренутку када су свргнути са власти после напада 11. септембра 2001. године, а интензивне борбе се настављају.
У извештају америчког Института за мир наводи се да се око 50.000 Авганистанаца борило у Сирији као део групе коју је подржавао Техеран.
Око 14.000 америчких војника је остало у Авганистану, а један ирански званичник је рекао за Роитерс да су САД искористиле своје присуство у Авганистану да ми прете из тих база.
Која држава жели да помири САД и Иран, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Телеграф
