„Морам вас прекинути, је л’ то камен“, упитала је тада председница скупштине Србије Маја Гојковић, док је лидер Двери Бошко Обрадовић рецитовао стихове Отаџбине Ђуре Јакшића.
Од тада се много тога променило – Обрадовића, као и већег дела опозиције, више нема у скупштинским клупама, али се зато враћа Косово.
Додуше, без камена.
Гојковић је за понедељак заказала посебну седницу парламента о Косову и Метохије, када ће се посланицима, министрима и премијерки обратити председник Александар Вучић.
Вучић је најављујући седницу рекао да ће саопштити оквиран план за преговоре и представити извештај о досадашњем раду.
Опозиција, аналитичари и неки косовски Срби верују да јавност ипак неће чути нешто ново, нити сазнати нешто више о томе шта ће бити преговарачка позиција Србије.
„Тешко да ће се појавити нешто ново или нешто што ће нас изненадити. У основи су сва потенцијална решења углавном потрошена“, каже за ББЦ на српском Живојин Ракочевић, директор Дома културе у Грачаници.
Шта се очекује од седнице?
Вучић је рекао да ће начелно говорити о будућим потезима када је реч о Косову, али да неће износити „тактичке планове“.
„Играмо партију шаха, имамо даму и топа мање, а судија је под њиховом контролом и сад ми треба да изађемо и кажемо шта ћемо урадити у будућности. Да ли је могуће да неко паметан тражи да изнесемо наше кораке?
„То је питање тешких разговора или преговора. Како смемо да изнесемо шта покушавамо да урадимо, да дамо противницима све на тацни“, изјавио је Вучић, преноси Тањуг.
Александар Попов из Центра за регионализацију зато наводи да је седница о Косову само „мамац за опозицију“ која месецима бојкотује парламент протестујући против Вучићеве власти.
„Циљ је натерати их да се врате у скупштинске клупе, или их оптужити да не желе да помогну у тражењу решења за питање Косова, ако одбију.
„Не видим да ће се нешто значајније десити у Скупштини, нити да ћемо бити паметнији око решења за Косово“, каже Попов за ББЦ на српском.
„Биће исто као када је Вучић ишао на Косово да се обрати Србима, па је рекао да му је то најзначајнији говор у животу и каријери“, каже Попов наводећи као пример Вучићеву посету Косову у јануару 2018. године током које је посетио неколико места и сатима разговарао са грађанима.
„Тада се очекивало да ће изнети решење питања Косова, али је испало за сваког понешто – и за домаћу јавност, да ће Србија бити чврста у одбрани интереса; и за међународну заједницу, да је спреман на одређене компромисе – али није било ничег конкретног“, објашњава Попов.
Извештај о преговорима
Након заказивања седнице о Косову, опозиционе странке условиле су долазак тражећи да унапред добију извештај о преговорима Косова и Србије. Канцеларија за Косово и Метохију извештај је објавила у петак.
А шта у њему пише?
Колико је састанака у Бриселу одржано, шта је учињено за Србе на Косову, у које све међународне организације је спречен пријем Косова, мере којима је Приштина блокирала дијалог, ко је све повукао признање Косова, а ко га признао и слично.
„Прочитао сам тај извештај и ни у њему нема ничег конкретног“, каже Попов.
Народна посланица Санда Рашковић Ивић каже за ББЦ да то „није извештај који смо тражили“.
„Не желимо извештај Канцеларије за КиМ о преговорима Марка Ђурића – о том исходу су нас већ славодобитно известили, рекли су да водимо 5:0. Ми желимо извештај о преговорима Александра Вучића“, истиче она.
Преговори у Бриселу вођени су на техничком и политичком нивоу. У објављеном извештају нема детаља о томе о чему су током састанака разговарали премијери и председници.
Једно од најконтроверзнијих питања је да ли су разговарали о подели Косова и размени територија као што је изјавио косовски председник Хашим Тачи у марту прошле године.
Ко све долази?
Велики део опозиције је одмах оправдао свој изостанак.
Савез за Србију је саопштио да странке, покрети и савези који су потписали документ „Споразум са народом“ неће бити део седнице.
„Сигуран сам да ниједан заиста опозициони посланик који се бори против режима неће присуствовати седници“, изјавио је Драган Ђилас за агенцију Бета.
Огласио се и лидер Двери Бошко Обрадовић, рекавши да неће бити разлога за повратак у Скупштину док не буде дијалога на теме слободе медије и поштених избора“.
Он је истакао и да председник Вучић „седам година глуми седницу о Косову, а да грађани не знају ниједан детаљ његовог плана“.
Геноцид и Балкан: Од најтежег злочина до политичких злоупотреба
Ко је одговоран за мартовско насиље на Косову
Маја Гојковић је након тога изјавила да ће седници присуствовати сви који „осећају одговорност према бирачима и који имају политичке ставове по питању КиМ“.
„Они који унапред говоре да неће доћи скривају чињеницу да је политичка храброст и мудрост да се има став о Косову и Метохији.
„Ако не дођу и не учествују у изузетно важној расправи, онда показују да им није важно шта грађани Србије мисле и да им није важно питање КиМ, већ да им је важније ко ће седети у РЕМ-у“, наводи Гојковић.
У међувремену је лидер Либерално демократске партије Чедомир Јовановић најавио присуство на седници, рекавши да је то „прилика која се не сме пропустити“.
Нису се још огласили представници опозиционе Српске радикалне странке, као и Лиге социјалдемократа Војводине, али се очекује да ће присуствовати седници.
Ту ће наравно бити и посланици Социјалистичке партије Србије и остали коалициони партнери СНС-а.
А које су опције за Косово?
То нико не зна.
После шест месеци паузе званичници Београда и Приштине крајем априла поново су се нашли у истој просторији, али не у Бриселу, већ у Берлину на самиту земаља Западног Балкана где су их угостили немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Емануел Макрон.
Преговори у Бриселу прекинути су због увођења таксе на увоз робе из Србије на Косово.
Нови састанак заказан је за почетак јула.
Ракочевић каже да би „нова идеја која би релаксирала односе Срба и Албанаца заиста била изненађење“.
„То није могуће очекивати, јер све што се дешавало 30 година уназад не оставља простор за оптимизам да ће се побољшати стање Срба на Косову“.
Попов верује да су две опције на столу – или су барем биле – а да је прва европска.
„Ту би требало да се иде на прављење документа који би, условно речено, био прихватљив за обе стране.
„Србија би добила прилику да север Косова има двојну управу или нешто слично, а заузврат би потписала правно обавезујући споразум којим не признаје Косово, али гарантује да га неће блокирати на путу ка укључивању у међународне институције“.
Друга опција је америчка, каже Попов, истичући да су Сједињење Државе искористиле тренутак у којем је Европа изгубила конце над дијалогом и умешале се.
„То је та варијанта разграничења, за коју су се држали и Вучић и Тачи, али она више није реална.
Он сматра да Немачка и Француска као водеће земље Европске уније можда касније изађу са новим планом, али сумња да ће понудити нешто ново.
„Састанак у Берлину и овај који следи 1. јула су ту само да се попуни вакуум и да се не дозволи да се бриселски процес ишчаши из европских оквира, јер се видело да САД желе да буду део решења.
„Трампова администрација би то да укњижи и каже да је то решено у њихово време, као што неки други у каријери имају Дејтон“, сматра Попов.
Бољи живот
За то време се живот на Косову наставља својим током.
Ракочевић каже да би можда Срби и Албанци, барем на неко време, могли на паузу.
„Онда бисмо се срели у неком тренутку – кад, зависи од демократских капацитета и напретка у европским вредностима – и рекли ‘да успели смо, сад можемо да остваримо неку врсту суживота'“.
Он каже да је ситуација на Косову и Метохији већ 20 година „изван нормалних, демократских и институционалних стандарда“.
„Ситуација није добра, а за решење су потребне нове елите“, каже Ракочевић, истичући да је Срба на Косову све мање и да веома тешко живе.
Да ли ће на Косову некад бити боље?
„Апсолутно. Убеђен сам у то“, одговара одмах.
„Убеђен сам и у промену елита, јер једног тренутка тај демократски капацитет, који је негде закопан, потиснут и маргинализован, мора проговорити у свим људима – и код Албанаца и код Срба.
Прочитајте ОВДЕ да ли је Тито знао за злочине у Јасеновцу.
Извор: BBC News на српском
