Чини се да САД удара у ратне бубњеве, док истовремено маше маслиновом гранчицом само неколико стотина километара даље.

Догађаји у Израелу и у Персијском заливу можда су само две стране медаље. И једно и друго има за циљ да примора стране које се интензивно наоружавају да прихвате строге захтеве Америке и њених савезника, а и једно и друго могло би да доведе до ескалације тензија које трају деценијама у правцу новог, а можда и најжешћег, поглавља у историји региона.

Дугогодишњи стручњаци у том региону сматрају да нова збивања у Персијском заливу воде у опасном смеру, те да би ескалација тензија између Ирана и САД лако могла да измакне контроли.

Када се Трамп повукао из нуклеарног споразума 2018, он га је оценио као “лош посао” и извршио притисак на иранску економију са неколико рунди санкција. Осмога маја, тачно годину дана након што је изашао из споразума, Трамп је додатно појачао притисак на Иран, тако што је укинуо дозволу на извоз нафте појединим земљама, који је требало да омогуће преживљавање Ирану. Осим тога, најавио да ће стационирати “УСС Абрахам Линколн” у региону, који је петог маја кренуо ка одредишту.

Иран је одговорио узвратним мерама: најавио је делимичну суспензију обавеза према нуклеарног споразуму и најавио да ће повећати производњу обогаћеног уранијума, што је корак који омогућава производњу нуклеарног оружја.

- Америка се надала да ће тиме што је изложила санкцијама скоро 1.000 људи, означила елитно крило иранске војске Исламску револуционарну гарду као терористичку организацију и ограничила извоз нафте из те земље натерати Иран да се врати за преговарачки сто - каже Најсан Рафати, аналитичар из Кризне групе за Иран.

- Оно што смо на крају видели био је ирански одговор на нуклеарном фронту... а одувек постоји опасност од одговора на регионалном фронту - додаје он.

- Као да хоће да кажу: “Можете да нас изложите значајном економском притиску, али и ми коња за трку имамо”.

Није извесно да ли је Иран позвао регионалну мрежу наоружаних група наклоњених властима да делује у његову корист, али после најаве 8. маја, Уједињени Арапски Емирати пријавили су напад ради саботаже четири нафтна танкера у водама стратешке луке Фуџаира, а Иран је негирао умешаност. Побуњеници у Јемену, које подржава Иран, извршили су први напад на саудијски нафтовод, а “каћуша” је лансирана у Зелену зону Багдада, где се налази америчка амбасада.

Краја нема на видику

“Стратешко стрпљење” Ирана донекле уступа место стратешком нестрпљењу, оцењује Рафати.

Краја нема на видику: иранска влада упозорила је да је не треба искушавати, док истовремено уверава јасност да не очекује рат. Амерички државни секретар изјавио је да САД не желе рат, док је Трамп истовремено запретио да би сукоб, уколико би до њега дошло, довео до “званичног краја Ирана”.

- Чак и ако циљ САД није да иницира неку врсту оружаног сукоба, што више подижете тензије, то су већи изгледи да погрешите, да се деси нешто што ће врло брзо измаћи контроли - каже бивши амерички секретар морнарице и бивши амбасадор у Саудијској Арабији Реј Мебус.

- Мислим да смо значајно ближе сукобу него у време кад смо договорили нуклеарни споразум који је очигледно функционисао. Сада имамо председника који нас је извукао одатле и каже: “Могу да направим бољи споразум”. Е, па, није. Заправо је само погоршао ствари.

Мировни план за Блиски исток

У јеку непредвидљивих догађаја у Персијском заливу, Трампов саветник и зет Џаред Кушнер представио је први део дуго очекиваног мировног плана за Израелце и Палестинце.

Иако ови догађаји делују неповезано, порука коју шаљу је слична. Откривена је само економска димензија тзв. мировног плана, али Кушнер је наговестио да Палестинци треба да направе политичке уступке.

Високи званичник администрације изјавио да ће планом бити обухваћене четири главне компоненте: инфраструктура, индустрија, оспособљавање и инвестирање у људе и реформе управљања.

Иницијатива долази након што је Трамп ојачао утицај Израела у неким кључним питањима: статус Јерусалима и право повратка палестинских избеглица. Он је признао Јерусалим као престоницу Израела и укинуо финансирање од кључног значаја за палестинске избеглице. Израелски премијер Бењамин Нетанијаху обавезао се да ће анектирати насеља на Западној обали, што је, према међународном праву, незаконито. Обећање дато у завршници изборне кампање није наишло на приговор САД.

Палестинци су већ одбацили Кушнеров предлог, чији је централни аспекат “радионица” у престоници Бахрејна како би се подстакле инвестиције у Западну обалу, Газу и читав регион.

Генерални секретар Палестинске ослободилачке организације, генерал Саеб Ерекат, у саопштењу истиче да решење сукоба “не треба да буде усмерено ка побољшању услова живота под окупацијом, већ остваривању пуних потенцијала Палестине тако што ће израелска окупација бити окончана”.

За неке, чињеница да је Трампова администрацила гурнула у страну палестинско руководство означава крај решења које подразумева две државе за коју се међународна заједница дуго залагала.

И у једном, и у другој случају (Иран и Израел/Палестина) Трамп као да покушава да изнуди велике политичке уступке обећавајући економско богатство.

- Трамп користи веома велики штап и веома малу шаргарепу - сматра Рафати.

Погледајте ОВДЕ узнемирујући видео, и сазнајте шта се догодило испред Беле куће.

Извор: Блиц/cnn. com