Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је на заједничкој конференцији за медије да је овај извештај није наљутио, већ ју је забавио.
Како би прекинули нагађања која су се повела друштвеним мрежама представљамо вам овај извештај у целини.
Прочитајте шта у њему пише:
Политички критеријуми
Неодложно је да се створи више простора за истинску међупартијску дебату како би се изградио широк проевропски консензус који је кључан за напредак земље на њеном путу ка ЕУ. Неколико опозиционих партија почело је да бојкотује Народну скупштину почетком 2019. Скупштинске праксе владајуће коалиције су довеле до погоршања у расправи и разматрању законских прописа подривајући надзорну функцију Народне скупштине над извршном влашћу.
Недељни антивладини протести су почели у Београду у децембру 2018. као реакција на напад на лидера опозиционе партије. Временом су ти начелно мирни протести порасли захтевајући слободу медија и слободне и праведне изборе. Неколико опозиционих странака је најавило да намерава да бојкотује парламентарне изборе уколико се не испуне захтеви за слободне и праведне изборе. Србија треба у пуној мери да испуни све препоруке о изборима које су утврдили међународни посматрачи и то треба да буде приоритетно решено.
Србија је показала умерену спремност у области реформе јавне управе. Постигнут је известан напредак у области пружања услуга и усвајању неколико нових закона. Политички утицај на високе управљачке функције је и даље врло забрињавајуће питање, нарочито у погледу превеликог броја функција у в.д. стању. Од суштинске важности ће бити способност Србије да привуче и задржи квалификоване кадрове у управи који раде на пословима у вези са питањима ЕУ. Још није успостављен систем координираног праћења и извештавања о стратегији реформе јавне управе и програму реформе управљања јавним финансијама.
Правосудни систем Србије је достигао известан ниво спремности. Одређен напредак је постигнут током извештајног периода. Прошлогодишње препоруке су само делимично усвојене. Известан напредак је постигнут у смањењу броја старих извршних судских предмета и реализацији мера за усаглашавање судске праксе. У току је процес уставне реформе који треба да усагласи Устав са европским стандардима у делу који се односи на правосуђе. Поред усвајања уставних амандмана, потребно је ревидирати систем постављања и оцене рада судија и тужилаца како би се осигурало да процес избора и напредовања буде у потпуности заснован на критеријумима стручности. Тренутно и даље забрињава степен политичког утицаја на правосуђе.
Србија је показала известан ниво спремности у борби против корупције. Постигнут је ограничен напредак. Нема мерљивог ефекта реформи за превенцију корупције. Измењен Закон о спречавању корупције (такође познат и као Закон о Агенцији за борбу против корупције) усвојен је у мају 2019. Када је реч о сузбијању корупције, Закон о организацији и надлежностима државних органа у области борбе против организованог криминала, тероризма и корупције, који је ступио на снагу у марту 2018, спроводи се али је сувише рано да се у потпуности оцене његови ефекти. Органи за спровођење закона и правосудни органи тек треба да докажу да могу да на непристрасан и оперативно независан начин воде истраге, кривично гоне и постижу коначне пресуде у свим случајевима корупције на високом нивоу. Укупно гледано, корупција је још увек распрострањена у бројним областима и представља озбиљан проблем.
Србија је показала известан ниво спремности у борби против организованог криминала. Постигнут је известан напредак током извештајног периода. Србија је почела да спроводи ново привредно поглавље Кривичног законика и Закона о организацији и надлежностима државних органа у области борбе против организованог криминала, тероризма и корупције и усвојила је стратегију за високотехнолошки криминал за период 2019-2023. Истовремено нема напретка у испуњавању препорука из претходног извештаја. Србија тек треба да успостави убедљиву евиденцију о ефикасним инстрагама, оптужницама и правоснажним пресудама у случајевима организованог криминала, укључујући и финансијске истраге које ће успоставити евиденцију о заплени имовинске користи стечене криминалом. Број правоснажних пресуда за организован криминал (превасходно у борби против трговине људима) остао је и даље мали.
Успостављен је широк правни и институционални оквир за поштовање основних права. Усвојене су измене које унапређују законодавни оквир који се односи на националне мањине. Треба обезбедити доследну и ефикасну примену прописа и политика. Иако је Србија постигла известан степен спремности, није постигнут никакав напредак по питању слободе изражавања. Недостатак напретка у овој области сада изазива озбиљну забринутост. Нова медијска стратегија је израђена на транспарентан и инклузиван начин; сада треба да се усвоји и примени. Србија треба да појача мере заштите права особа које се суочавају са дискриминацијом, укључујући припаднике ЛГБТИ заједнице, особе са инвалидитетом, особе са ХИВ/АИДС и друге угрожене појединце.
Генерално, Србија је остала посвећена билатералним односима са другим земљама обухваћеним процесом проширења и суседним државама чланицама ЕУ, и активно учествује у регионалној сарадњи. У светлу чињенице да јој је додељено седиште Секретаријата Транспортне заједнице, Србија сада треба да обезбеди даљу подршку и створи услове за његов несметани рад.
По питању нормализације односа са Косовом, Србија је и даље ангажована у дијалогу и показала је суздржаност у одговору на увођење царинских тарифа. Ипак, Србија треба да уложи суштинске напоре, посебно у својим међународним односима, да створи повољан амбијент за постизање правно обавезујућег споразума са Косовом. Тај споразум је ургентан и кључан како би Србија и Косово могли да напредују на свом европском путу.
Србија је наставила да се носи са ефектима мешаних миграторних токова ка ЕУ, који су се стабилизовали током 2018. Направила је одређени помак у примени стратегије интегрисаног управљања границама. Споразум о статусу Европске граничне и обалске страже са ЕУ је парафиран. Усвојени су стратегија и акциони план за сузбијање илегалне миграције. Србија треба да поштује обавезе реадмисије држављана трећих земаља сходно Споразуму о реадмисији између Србије и ЕУ. Исто тако Србија треба да се суздржи од даљег одсуптања од визне политике ЕУ.
Економски критеријуми
Србија је постигла одређени напредак и умерено је спремна за развијање функционалне тржишне економије. Спољни дисбаланси су у порасту мада је њихово финансирање и даље здраво. Ценовни притисци су и даље слаби и инфлација је одржана. Главне фискалне корекције протеклих година су значајно побољшале одрживост дуга. Стабилност финансијског сектора је очувана, а стање на тржишту рада побољшано с изузетком стопе запослености младих, која је опала. Главне структурне реформе јавне управе, пореске управе и јавних предузећа споро напредују и тако продужавају дугогодишњу неефикасност. Надлежни органи спорим темпом решавају слабости у буџетском оквиру и управљању њиме. Држава и даље оставља снажан траг у економији, а приватни сектор је недовољно развијен и спутан слабостима у области владавине права и спровођењу правичне конкуренције.
Србија је постигла одређени напредак и умерено је спремна да се носи са притисцима конкуренције и тржишним силама унутар Уније. Структура привреде је додатно побољшана и економска интеграција са ЕУ је остала на високом нивоу. Међутим, упркос одређеном напретку, квалитет, правичност и релевантност образовања и усавршавања не испуњавају у потпуности потребе тржишта рада. Инвестиције су порасле али су и даље недовољне да реше инфраструктурне јазове, услед вишегодишњег премалог инвестирања. Иако је цена задуживања малих и средњих предузећа недавно пала, она се и даље суочавају са низом изазова, укључујући и колебљив пословни амбијент и нефер конкуренцију.
Законодавство ЕУ
Србија је наставила да усаглашава своје законодавство са правним тековинама у ЕУ у различитим областима. Адекватни финансијски и људски ресурси и чврсти стратешки оквири ће бити од суштинске важности како би се одржао темпо реформи. Србија је на добром степену спремности у областима попут закона о привредним друштвима, интелектуалне својине, транспортне политике, науке и истраживања, образовања и културе и царине. Србија је унапредила повезивање инвестиционог планирања са извршењем буџета, али још није развила јединствен механизам приоритизације свих инвестиција без обзира на извор финансирања у складу са Владиним програмом реформе управљања јавним финансијама. Србија је умерено спремна у областима попут јавних набавки, статистике, спољних односа, социјалне политике и запошљавања, монетарне политике и финансијских услуга. Србија је наставила да постиже добар напредак у пољопривреди и усклађивању прописа са правним тековинама ЕУ које се односе на саобраћај, али је ограничен напредак постигла у енергетици. Политика о животној средини и климатским променама тек треба да добије адекватну пажњу.
Приоритетно је да Србија реши питања непоштовања Споразума о стабилизацији и придруживању, нарочито у погледу контроле државне помоћи, фискалне дискриминације на увозна алкохолна пића и рестрикцију конкуренције у картичном платном систему. Србија треба до пријема у чланство да постепено усагласи своју спољну и безбедносну политику са Заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније.
Прочитајте ОВДЕ које то америчке шпијуне Вучић избацује из Владе.
Извор: espreso. rs
