Радња овог историјског трилера почиње убиством жене у харему Зекерија-паше, једног од заповедника Ниша. Пошто не може сам да пронађе убицу, паша тражи помоћ од Узун-аге, свог највећег непријатеља, да пронађе и доведе распопа Јеврема Утвића, развратника и бившег убицу, припадника Обреновићеве тајне полиције. Иако му је глава уцењена због учешћа у Милојевој буни, Јеврем се одазива позиву, али ни његово присуство на пашином двору не спречава нова убиства. У лагумима испод пашиних дворова распоп проналази тајне које ће бацити сенку сумње на сваког у истрази. Бесомучна потрага води читаоца од циганских шатри до турских зиндана, од спаљених српских села до нишких џамија, од издаја до вечних пријатељстава, од сенки до сунца. И до једне љубави због које се паша и ага никада неће помирити.
Бранислав Јанковић је открио да на почетку писања никада нема идеју како ће завршити књигу. „Писци имају обичај да праве костур књиге, а ја кренем причу, па где ме одведе. Некад једва чекам да се вратим кући и наставим са писањем како бих сазнао шта ће се даље дешавати. Тренутно сам у атмосфери Ниша XИX века, а наша историја је непресушна тема и можемо стално да смишљамо нешто ново. Спајањем чињеница и историјске фикције настају овакве књиге.“
Дејан Стојиљковић сматра да се ова књига разликује од других историјских трилера по својој епистоларној форми. „То досад није било заступљено код Банета и он је то извео врло вешто. Могао је једноставно да се надовеже на причу из ’Ветрова зла’ и иде тим опробаним рецептом, али овде имамо два антијунака који се мрзе, дописују се и не могу један без другог, а у овим писмима се исповедају. Ова књига баца светло и на мало истраживани период наше историје и на неке историјске личности о којима се мало зна. Мислим да би од ове књиге могла да се сними сјајна серија.“
„Кроз сваки свој роман покушавам да прикажем нас“, надовезао се Јанковић. „Покушавам да одгонетнем наш менталитет, борбу са нашим демонима, нашим страховима, хоћу да сазнам где смо и ко смо, а мислим да је Јеврем Утвић добро огледало нашег менталитета. Од тада до данас као народ се уопште нисмо променили. То вам даје пуно простора за писање о нама.“
Ксенија Продановић сматра да је ово и необична љубавна прича. „Булут-ханума је лик довољно снажан да се бори сам за себе и задовољство је читати о таквом женском лику у Србији оног доба. Занимљива ми је преписка аге и паше у којој видимо шизофрену страну љубави због осећања према истој жени, љубави због које сви чинимо и добре и лоше ствари.“
Извор:Правда
