Шта се тачно десило средином априла нафтом унутар цеви 5.500 километара дугог нафтовода „Дружба”, главне руске петроартерије у правцу исток–запад, за сада је још мистерија. Колико 19. априла, белоруска компанија „Гомелтрансњефт” упозорила је петрооператоре у Пољској, Украјини, Мађарској, Словачкој и Чешкој да према њима из Русије иде нафта тешко контаминирана органским хлоридима (који се иначе користе за подстицање производње, али се морају уклонити пре транспорта због високо корозивних својстава). Средином априла у нафти која је „Дружбом” кренула на запад, ка Европи, откривено је, на пријемним терминалима широм источне Европе, између 15 и 33 пута више хлорида него што је максимално безбедна количина.
Истовремено, најмање пет танкера „Росњефта”, „Сургутнефтегаса” и казахстанских компанија испловило је из руске луке „Уста-луга” према рафинеријама Тотала и других водећих купаца нафте у Немачкој и Европи, с једнако контаминираном нафтом.
Вест да су Белорусија, Украјина, Пољска, Словачка, Чешка и Мађарска након 19. априла биле принуђене да (привремено) зауставе увоз нафте из Русије, за светско тржиште нафте била је „кап која је прелила чашу”. Чињеница да се у европским нафтоводима које снабдева „Дружба” налази око пет милиона тона црног злата, натопљеног хлоридима који „рђајућим деловањем” могу да нашкоде рафинеријама, подстакла је берзе да уз текуће драме од Венецуеле до Либије и Ирана обрачунају нови „руски ризик” и подигну цену барела на 75 америчких долара, највећу од октобра 2018. године. Берзанске стрепње због „инцидента незабележених размера у историји руског петроизвоза” везане су најпре за редовно снабдевање тржишта пред летњу сезону.
Наиме, уралска нафта је „средње тешка”, као и она из Венецуеле и Ирана. Привремена обустава руских испорука, неизвесно време чишћења оба крака нафтовода „Дружба” који снабдевају низ држава између Мађарске и Немачке, судбина испоручене контаминиране нафте, надокнада новонасталих штета – нови су фактори ескалације напетости на глобалном тржишту стратешке сировине.
У међувремену, потрага за узроцима „тровања” руске нафте, постала је грозничава.
Званичници „Трансњефта” врло брзо су међу могуће узроке присуства високих концентрација хлорида у нафти уврстили „саботажу, немар и смишљену акцију”. Потом је Трансњефт лоцирао чвориште на коме се, према наводима те компаније, контаминација догодила.
„Нафту је намерно загадила приватна фирма у региону Самара на реци Волги. Та компанија акумулира нафту малих произвођача у Уљановску, Оренбургу и региону Самаре и трансферише је у систем нафтовода. Та фирма је намерно улила у Дружбу нафту која није правилно била припремљена (за улазак у нафтовод)”, Николај Токарев саопштио је Владимиру Путину.
Путинов закључак, након што је чуо шта се десило на петрочворишту у региону Самаре на Волги, недалеко од границе са Белорусијом, још не прецизираног датума у априлу – био је једак.
„Варали су (приватна фирма у региону Самара). За нас то је веома озбиљна штета: како економски и материјално, тако и за наш имиџ”, оценио је руски председник. Током састанка у Кремљу, споменуто је и да „Трансњефт” није био припремљен за овакве ситуације: сва постојећа документација око транспорта нафте „Дружбом” прослеђена је надлежним државним органима, међу којима и криминалистичким службама, преноси Ројтерс. Ко је власник „приватне компаније” – ових дана међународној јавности остаје непознато. „Трансњефт” вели да је 2017. продао ту пословну јединицу, али да не зна ко је њен данашњи власник.
У наставку, председник руске владе Дмитриј Медведев и министар енергетике Александер Новак најавили су опсежну координацију активности низа министарстава поводом случаја „Дружба”. Званична Москва најављује да ће испорука „чисте” нафте ка Белорусији и Европи бити настављена најкасније до средине маја.
У међувремену Пољска, Мађарска, Словачка најавиле су да ће посегнути за стратешким државним резервама нафте. Руску процену о скорој нормализацији испорука нафте „Дружбом” ових дана оспорава званични Минск. По тамошњој процени „биће неопходни месеци, а можда и пола године” да се „Дружба” ратосиља мистериозног хлорида. Односи Москве и Минска у последње време напетији су него пре. Колико 10. априла Русија је увела забрану увоза јабука и крушака из Белорусије, сумњајући да Минск у ствари препродаје воће из ЕУ и тиме извргава санкције. Дан касније, Александер Лукашенко председник Белорусије изјавио је, преноси и америчка агенција Блумберг, да тамошњи крак „Дружбе” одавно требало затворити због поправке.
Прочитајте ОВДЕшта се то стравично дешавало на московском аеродрому.
Извор: Политика
