Овако брз нестанак биљака и животиња биће назван шестим масовним изумирањем. Масовна изумирања у прошлости су увек узроковали катаклизмички догађаји великих размера, попут удара великих астероида или масовних вулканских ерупција. Овога пута узрок је човек.
Угрожена је четвртина свих познатих врста биљака и животиња.
Као најважнији узроци уништења које прети нашој планети наводе се људске потребе за енергијом и храном, односно, претерано коришћење ресурса, криволов, сеча шума и емисије фосилних горива. Четвртина свих познатих врста биљака и животиња већ је угрожена, а размере њиховог нестајања десетинама или стотинама пута су брже него што су у просеку биле у последњих 10 милиона година.
Извештај, који је на 1.800 страница кроз три године саставило међународно тело (ИПБЕС), базира се на више од 15.000 академских радова и истраживања, а једна од кључних идеја је да се њиме упозоре политичари на најбоље могуће начине борбе с климатским променама.
Прошле недеље аутори извештаја одржали су у Паризу низ састанака с представницима власти из више од 130 држава, у настојању да документу дају коначну форму.
Према извештају, око 75 одсто копна, око 50 одсто река и језера, као и око 40 одсто свих мора и океана већ показује озбиљне знаке пропадања узрокованог људским активностима.
Од 80-их до данас емисије гасова узрокованих сагоревањем фосилних горива су се удвостручиле, а просечна температура порасла је за најмање 0,7 степени.
"Рекао бих да ће извештај највероватније бити интерпретиран уз констатацију у стилу 'Човече, стварно смо у невољи', међутим постоје решења", рекао је пре скупа директор ИПБЕС-а професор Боб Вотсон.
"Наш извештај ће говорити о размерама у којима губимо биоразноликост, као и о потезима којима га можемо заштитити у будућности“, додао је.
Крчење шума и раст конзумације меса потискују врсте из природних станишта.
У извештају се, између осталог, истиче да су начини на које се користи тло и крче шуме за пољопривреду у комбинацији с повећањем конзумације меса истисли бројне врсте из њихових природних станишта. Истовремено је претерани риболов десетковао њихове популације у морима широм света.
Документ предвиђа да ће се изумирање у наредним годинама највероватније даље убрзавати.
Краћа верзија документа од 40 страница вероватно је најозбиљније упозорење на претњу коју људи представљају за планету икада.
У њему се истиче да се број становника у свету од седамдесетих до данас удвостручио, глобална економија се учетворостручила, а међународна трговина удесетостручила.
Како би се људи нахранили, обукли и снабдели енергијом, шуме су крчене брзинама које су без преседана у историји. Од 1980. до 2000. нестало је око 100 милиона хектара шума, понајвише за узгој стоке у Јужној Америци, као и за плантаже палминог уља у Југоисточној Азији.
Још већом брзином нестају мочварна подручја. Од свих која су постојала у 18. веку до данас их је остало само 13 одсто. Само у 20. и 21. веку нестало их је око 54 одсто.
Урбанизована подручја удвостручила су се од 1992. Квалитет тла убрзано опада, тако да је сада продуктивност тла на Земљи глобално пала за 23 одсто.
Загађење пластиком се од 1980. повећало 10 пута. Сваке године у светске воде одбацује се између 300 и 400 милиона тона токсичних супстанци, као што су тешки метали, растварачи и отровни муљ.
Најдраматичније прогнозе
Невиђени раст конзумације, популације и технологије вероватно ће се учетворостручити у 21. веку. Највећи део пропадања станишта догодиће се у Централној и Јужној Америци, у субсахарској Африци и у Азији.
Пропадање тла и климатске промене до 2050. узроковаће миграције између 50 и 700 милиона људи.
Климатске промене и пропадање тла до 2050. изазваће смањење производње усева годишње за 10 одсто глобално, а у неким крајевима и до 50 одсто.
Биоразноликост ће се до 2050. смањити за 38 одсто, на до 46 одсто.
Економске прогнозе
Годишња цена губитка биоразноликости и екосистема, као и пропадања земљишта човечанство ће коштати више од 10 одсто глобалне производње.
Главни узрок овог пропадања је животни стил интензивне потрошње, који је у порасту у развијеним земљама и новим економијама, али и у земљама у развоју.
Студије спроведене у Азији и Африци показују да је цена неделовања бар три пута већа од цене деловања.
Користи од очувања десетак пута су веће од цена очувања.
Пораст дистанце између потрошача и екосистема који производе храну и друге производе резултирао је падом свести и разумевања последица одлука о конзумацији.
Већина оних који имају највише користи од претеране експлоатације доживљава најмање директних последица конзумеристичких одлука које узрокују пропадање земљишта.
Прочитајте ОВДЕ шта је откривено у тајним документима ЦИА.
Извор: index. hr
