Петицију су покренули историчар и политиколог Алексис Труд и драмски писац Пол Антоан, а подржао ју је Комитет изузетних личности, који, између осталих, чине пуковник Жак Огар, адвокат француско-јеврејског порекла Жил Вилијам Голднадел, писац Патрик Бесон и политиколог, стручњак за међународне односе Александар дел Вал.
Петицију можете погледати ОВДЕ.
Најмоћнији европски двојац хоће лично да посредује између Београда и Приштине. Њихов циљ је да пре доласка српског председника Александра Вучића у Париз на другу рунду преговора о покретању дијалога Београда и Приштине, сакупе 100 хиљада потписа, како кажу, правдољубивих Француза и Срба који би натерали Скупштину и Владу Француске да повуку одлуку о признању такозваног Косова.
- Косово је срце српске цивилизације, у том региону развијена је основа српске државе. На Косову су у 13. и 14. веку подигнути украси православне културе и духовности, манастири, драгоцени чувари светих списа, средњовековне уметност и историјског памћења српског народа. Четири манастира налазе се на листи светске културне баштине и на попису угрожених споменика Унеска - стоји у петицији.
Посебно је истакнуто да је Резолуцијом 1244 Уједињених нација потврђен суверенитет и територијални интегритет наше земље, да је Косово и Метохија аутономна покрајина, а све избеглице и расељена лица имају право на повратак.
Аутори петиције откривају француској јавности да је терористичка ОВК са те територије протерала 20 одсто становништва, чак 240 хиљада Срба, уништила више од 150 православних цркава и манастира, што је, како кажу, губитак наслеђа не само за српску културу, већ и за читаво хришћанство. За непуна 24 сата петицију, у којој се подсећа да Косово нису прихватиле важне међународне организације, Унеско и Интерпол, потписало је више од 35 хиљада људи.
Др Слободан Зечевић са Института за европске студије каже да је иницијатива у којој француски интелектуалци подржавају останак Косова у Србији веома интересантна. Истакнуто је да добар део света не признаје Косово, посебно велике државе, Русија, Кина, Индија, али и велике државе Латинске Америке, као што су Бразил и Аргентина, каже Зечевић.
- Петиција у први план истиче тезе које су дуго присутне у нашој јавности, али које француска јавност можда не зна. У том смислу је врло позитивна, с обзиром да има циљ да све парламентарне групе у француској Скупштини поново расправљају о признању Косова. Да свака од политичких странака преиспита став о тој одлуци, да се води нека врста унутрашње партијске и јавне расправе и да се на основу тога на крају вероватно дође до некакве, можда и нове одлуке у Француској везане за независност Косова - каже Зечевић.
Он додаје да су цењени француски интелектуалци и познате личности констатовали да Косово нису признале ни многе — како стоји у петицији — главне муслиманске земље, као што су Алжир и Египат, Иран, Индонезија и Мароко. Покретачи петиције Алексис Труд и Пол Антоан позвали су Владу и Скупштину да поштују правила и традицију који владају француском демократијом. Шансе да се о овом питању расправља у оквиру странака веће су него у нашем систему, уколико би до њега допрла оваква петиција - каже он.
- Јако је битно какав ће став о томе имати ’Република у покрету‘ председника Макрона. Ако би та партија кренула да отвара ову расправу унутар странке, онда би то имало озбиљне ефекте. Али и партија Марин ле Пен, због већинског изборног система, процентуално има велики број гласова, али није много присутна у парламенту - оцењује Зечевић.
На питање, колике су шансе да петиција заиста нешто промени, Зечевић одговара да она већ сама по себи говори о кретањима у француској јавности, која не иду у прилог Албанцима.
- Чак и да се не оде до краја у преиспитивању признања Косова, ово је ипак значајна иницијатива. Макар ће се скретати пажња посланика и јавности на то да постоји проблем Косова и да он на неки начин може да се реши и другачије, а не само онако како је то Француска раније урадила, признањем и ставом да је то нешто о чему више не може да се разговара – указује Зечевић.
У петицији је истакнуто да је више од 10 земаља одлучило да преиспита и повуче признање независности Косова и Метохије, између осталог и зато што Приштина категорички одбија да се укључи у процес нормализације односа са Београдом, али и због њеног саучесништва са криминалом и ризиком по мањине које тамо живе.
Заједница Срба у Америци покренула је крајем прошле године петицију и затражила од америчког председника Трампа и Конгреса да зауставе прогон хришћана на Косову, да престану да подржавају албанско руководство на челу са Хашимом Тачијем и стварање војске под њиховом контролом у српској покрајини Косово и Метохија.
Петицију властима да преиспитају одлуку о признању Косова покренули су и Срби из Италије и група италијанских интелектуалаца и поднели је италијанским властима на годишњицу бесправног проглашења независног Косова.
Застава Велике Албаније се вијори подно Копаоника. Погледајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
