Ко су те жене и каква их је мука натерала да зарађују на свом телу стојећи уз ивицу прашњавих друмова, сваке ноћи, по снегу и киши, кад стегне мраз и кад се усија асфалт? Зашто нису потражиле неки нормалан посао? Какав је њихов живот и има ли за њих наде?
Двадесетпетогодишња девојка из Београда са надимком Макси отворила је душу и испричала како се нашла у овом послу.
Хтела сам лаку лову
- Завршила сам за фризерку, мислила сам тада да је цео свет мој. Али, никако да дођем до посла, неће људи да их шиша Циганка, џаба што сам добра. Удала сам се за момка из насеља, добили смо дете, требало је пара за пелене, за одећу и храну. Муж скупља секундарне сировине за богатог газду који му даје неку беду од плате, од тога се не може живети, па сам се и ја прихватила посла. Брала сам воће и поврће по великим имањима, није лоша дневница, али ван сезоне се не ради, а и тада мораш дати детету да једе. Моја комшиница често иде на Каћку петљу, причала ми је да није страшно, па предложих свом човеку да и ја пробам. Мислила сам да ће побеснети, али одмах се сложио. И тако, кад нема другог посла, спремим се и правац на аутопут.
Не знаш шта је горе
Ако ме прати срећа, имам пет муштерија на дан, то ти је шест црвендаћа. Крвав је то новац, не знаш да ли је горе кад те покупи неки перверзни маторац или кад ти западне млад момак, наркоман или психички болесник. Обично се изј*бемо у колима, ако хоће, одрадимо у оближњем шумарку или неком мотелу, али тада траје дуже и више кошта. Кад завршим, вратим се на штајгу и чекам новог. Ујутро дођем кући сва изломљена, повраћа ми се од саме себе, перем се два сата да склоним ту прљавштину. Сваки пут кажем да више не идем тамо, али проклети новац, увек га је мало, па се вратим. А и мужу се осладила кинта, све цокће док броји пазар, видим да га је баш брига како ми је. У последње време не могу на штајгу ако не попијем нешто жестоко, понесем и два три унучета, за сваки случај. Пијем све више, тако сам мирнија и веселија. И није ми толико гадно.
Жена убила мужа због порнића! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Ало
