Док та расправа у јавности траје, оно што је сасвим извесно јесте да би, уколико ова 2019. година ипак буде изборна, последица сасвим сигурно било: одуговлачење са решењем косовског проблема, врло вероватно и пролонгирање евроинтеграција, а заправо најважнија од свега могла би да буде блокада нормализације иначе врло турбулентног политичког живота овенчаног протестима, сталним свађама власти и опозиције, кампањама, бојкотом...

И без свега тога ова година у Србији је прилично динамична, а очекивања су да ће се тако и наставити. Да ли је у свему томе одржавање ванредних избора потреба или хир, колико су они уопште извесни, и како би земља могла да изгледа у наредном периоду ако их ипак буде?

- Ако је судити по најављеним догађајима: преговори са Приштином, могуће решење косовског проблема, уставни референдум и могући избори, очекује нас и турбулентна и динамична друга половина 2019. године. Читав мај ће вероватно бити обележен ефектима берлинског састанка и унутарстраначка динамика у СНС, како због Косова, тако и због могућих ванредних избора - прича програмски директор Цесида Бојан Клачар.

По његовом суду, тренутно је најреалнији исход да избори буду одржани у редовним роковима, на пролеће следеће године, заједно са локалним и покрајинским. Ипак, како каже, ако би СНС одлучила да иде на ванредне изборе, то би било због страначке процене, и реално је да би они тада били у јуну.

- На одлуку о ванредним изборима ће утицати и близина, односно даљина евентуалног договора Београда и Приштине. Што је датум за договор реалнији, то су и ванредни избори извеснији и обрнуто. Међутим, чак и да избори буду на пролеће следеће године, Србија је већ од јесени у кампањи - прича Клачар.

Он наводи да би са ванредним изборима била блокирана нормализација политичког живота, “јер се са уласком у кампању смањују шансе за смиривање тензија и поларизације између актера”.

- Био би онемогућен дијалог о изборним условима, јер се до јуна не може променити готово ништа. То значи и вероватни бојкот избора од стране опозиције, чиме бисмо ушли у нову фазу дестабилизације политичког живота. Рад извршне власти и њене активности не би трпеле јер она има стабилну подршку у парламенту и може без сметњи да стоји иза својих одлука - прича он.

У проблему и власт и опозиција

Озбиљна политичка криза - овако оцењује ситуацију докторанд Факултета политичких наука (ФПН) Бобан Стојановић, уколико би дошло до ванредних избора. Како каже, ту пре свега мисли на протесте и најављени бојкот опозиције.

- Верујем да би они довели до озбиљних потреса и у многоме променили позиције свих политичких актера. Са једне стране, власт би дошла у озбиљан проблем око легитимитета, а опозиција би морала да докаже доследност у ставу да се избори под оваквим условима бојкотују. Верујем да би се само створиле додатне тензије у друштву - прича он.

Наводи да су редовни избори 2020. године, и да ће у погледу протеста и најављеног бојкота током ове године морати да дође до неке врсте дијалога између власти и опозиције управо око изборних услова.

- Да се нису десили протести и најава бојкота, сигуран сам да бисмо сада бројали гласове. Управо због тога је одлучено да се на изборе не иде и сигуран сам да ће Вучић, како се избори буду приближавали, мало по мало да попушта како би “приволео” опозицију да на њима учествује - прича он.

Међутим, каже, ако избора ипак буде, власт ће се суочити са бојкотом, што ће резутирати новим поделама, подизањем тензија и политичке кризе у Србији. Ванредни избори би, такође, у извесној мери могли да утичу на решење “косовског чвора”, а Стојановић наводи да би то вероватно утицало на преговоре који су и иначе обустављени, што би додатно успорило те процесе.

- Вероватно би и евроинтеграције биле успорене, међутим оне свакако нису при крају, тако да не верујем да би то додатно имало последица, јер Србија је јако далеко од ЕУ. Могли бисмо само да очекујемо неке популистичке мере власти како би изборе дочекали спремније него сада - појашњава он.

Дијалог Београда и Приштине

Ако се све ово узме у обзир, оба саговорника  сагласна су у томе да ће грађани Србије на биралишта у редовним терминима. Изузетак би, по Клачару, био ако се у релативно кратком року дође до решења између Београда и Приштине.

- Уколико се то деси, а не чини се реалним, имали бисмо ванредне изборе. Сви други разлози иду у прилог редовном термину избора: спајање са локалним изборима, очекивања западних партнера и започињање неке врсте дијалога са опозицијом како би се избегао њихов бојкот, јер он не одговара ни СНС-у упркос подршци коју има - прича он.

Сличног става је и Стојановић, који каже да је тешко очекивати да ће “Вучић скратити мандат знајући да ће опозиција бојкотовати изборе, и онда себи направити проблеме у погледу демократског легитимитета”.

- Вероватно ће се надати да ће протести стати и да ће приволети опозицију да изађе на редовне изборе. Уколико пак они буду били пре рока, најважније је да их опозиција заиста бојкотује, јер ћемо у супротном имати још једне изборе са унапред познатим победником. Уколико и дође до неких попуштања власти, премало је времена да се ефекти осете у току ове године - појашњава он.

Опозиција на прекретници

Протести су изгледа нешто што је покренуло, на различите начине, и власт и опозицију. Они су, прича Клачар, изазвали реакцију СНС у виду кампање “Будућност Србије”, па је она по први пут морала да троши ресурсе, а не да сама диктираја агенду. На другој страни, опозиција се налази на прекретници после радикалнијих протеста и приближавања лета.

- Потребна им је стратегија која ће одржати протестну енергију на улицама уз истовремени почетак разговора с влашћу. У том смислу су они ретерирали у својим захтевима и понудили предлог за разговор власти што је добар знак. Проблематично је што би СНС желео да читав процес измести у парламент који опозиција бојкотује - прича програмски директор Цесида.

Оно што се тренутно чини, закључује, јесте да и власти и опозицији сада одговара започињање неког дијалога како би се избегао сценарио бојкота избора који никоме не одговара: власт би тада морала да се брани са дефицитетом легитимитета, а опозиција са вишегодишњом изопштеношћу из институција.

Милојко Пантић колима ударио у интервентну, па побегао! На Бранковом мосту возио у супротном смеру. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц