Благо је под морским дном и у зависности од тога ко ће га ископати, могла би да се мења и политичка мапа: важна налазишта гаса у последње време су откривена у источном Медитерану. Почетком године геолози енергетских дивова Ексона и Катар Петролеума открили су велика налазишта гаса пред Кипром.
То је већ треће гасно поље које је на подручју које припада подељеној острвској земљи. Траженог горива има и пред обалама Израела и Египта. Источни Медитеран би могао да постане важан извор за међународно енергетско тржиште, што би у региону могло да утиче на промену утицаја великих сила.
То није промакло ни америчким дипломатама. Они у томе виде могућност потискивања руског утицаја са светског енергетског тржишта и источног Медитерана. Из Вашингтона стижу сигнали подршке за енергетску сарадњу Израела, Кипра и Грчке.
САД у последње време у региону каскају за Русијом која је ојачала своју позицију пред обалом Сирије. Сада би налазишта у источном Медитерану могла да утичу на промену ситуације. Наиме, са гасом који се тамо налази не само да би могао да се снабдева регион, већ би он могао да се испоручује и Европи која је у великој мери зависна од увоза из Русије.
Могуће би било и да се планирани гасовод Еаст Мед Пипелине, са гасом из Египта, Израела и Кипра, преко Грчке и Италије повеже са мрежом Европске уније. „Из угла САД, Грчка, Кипар, као и Израел су важни партнери када се ради о учвршћивању позиције САД у источном Медитерану“, каже стручњак за Кипар, Хари Цимитрас са Института за истраживање мира у Ослу.
Погоршани односи САД и Турске
Министар спољних послова САД Мајк Помпео у марту се састао са израелским, грчким и кипарским шефовима влада, како би разговарао о енергетском развоју и заједничким безбедносним иницијативама и како би послао сигнал подршке. Амерички сенатори Боб Менендез и Марко Рубио уз то су у априлу покренули иницијативу за укидање вишедеценијског америчког ембарга на оружје Кипру. Такође је најављена сарадња у енергетском сектору између САД, Израела, Грчке и Кипра.
Турска у то није укључена. Односи влада у Анкари и Вашингтону већ неко време су напети. Између осталог и због тога што Турска разматра куповину руског ракетног система одбране С400. Према ставу Вашингтона то представља претњу за одбрамбену способност НАТО. Турска је већ 67 година чланица те западне војне алијансе.
Са друге стране, искључивање из планова о гасоводу наишло је на негодовање Анкаре. Америчко-турски неспоразуми имају утицаја и на европски процес уједињења – на крају крајева Кипар је и даље подељен, на јужни део који припада ЕУ и северни, који су 1974. године окупирале турске снаге.
Изолација Турске по питању гаса могла би да утиче на покушаје поновног уједињења острва, сматра Нијази Кизиљурек, пореклом са северног Кипра. Он предаје на Кипарском универзитету у Никозији и на европским изборима је кандидат опозиционе левичарске странке АКЕЛ. „Начин на који Израел сарађује са Републиком Кипром у области енергетске политике и при том искључује Турску неће допринети решавању проблема.“
Подељено острво, заједнички гас?
Према мишљењу представника владе северног Кипра, приходи од произведеног гаса би морали да буду подељени између грчког и турског дела острва. Међутим, југ то условљава напретком у преговорима за поновно уједињење – а то је захтев који север оцењује као непоштен.
Саваш Токсоз, политиколог и водећи члан севернокипарске народне партије Халкıн Партиси, каже да је влада северног дела острва отворена за разговоре са представницима САД о експлоатацији гаса. То, међутим, мора да се усагласи са интересима савезника у Анкари. „Ми турски Кипрани покушавамо да заштитимо наша права и боримо се за њих уз помоћ Турске. Али то не значи да ми искључујемо алијансу са САД“, каже Токсоз. „Однос САД према нама зависи од њихових односа према Турској. Што су они бољи, то је за нас боље.“
Поједини стручњаци сматрају да би бизнис са гасом чак могао да допринесе решењу вишедеценијског сукоба између грчких и турских Кипрана. Шенер Левент је, међутим, песимистичан. Главни уредник севернокипарског дневног лист а Африка, блиског опозицији, страхује чак да би бизнис са гасом могао да води јачању напетости на острву.
„То чега се ја бојим је 40.000 турских војника на Кипру, који су стационирани на граничном појасу између севера и југа.“ Председник Турске, Реџеп Тајип Ердоган би то могао да искористи за подстицање провокација. „То ме највише забрињава“, каже новинар.
Почела је нова ера руске ПВО. Прочитајте ОВДЕ све о томе.
Извор: Дојче Веле
