07-05-2019 11:34 Србија Политика

Србија је данас подложна многим видовима екстремизма, који се могу спречити едукацијом и либералним реформама, сматрају аналитичари чија су истраживања, рађена уз подршку ОЕБС, обједињена у књизи "Екстремизам и насилни екстремизам у Србији".

Протест у Београду (Фото: Јутјуб)

Књига, у издању Универзитета Колумбија, представљена је на Универзитету Џонс Хопкинс у Вашингтону, јавља Глас Америке.

Уредница књиге Валери Пери изјавила је да различите форме екстремизма хране једна другу, а ниједна не постоји у вакууму.

Екстремистичке групе користе наративе о догађајима из прошлости да би правдали своје насиље и свој идентитет, наводи Нике Вентхолт са Универзитета у Гронигену.

Она истиче да су за екстремне десничаре четири главна непријатеља - југословенски комунисти, фашисти, међународна заједница и муслимани, али је централни и највећи непријатељ - Запад.

У Србији, десничари се ограђују од политике председника Вучића, али и профитирају од ње, примећује Вентхолт.

"Они стално наглашавају идеју слабих, унутрашњих елита у Србији које се не супростављају ЕУ и Западу, издају српски патриотизам, док уједно профитирају од институционализације радикалног, десничарског говора и дешавања у Србији на највишем политичком нивоу", каже.

Десница привлачи људе нудећи им нову будућност, нови сан, додаје Вентхолт.

"Те странке добро знају како да привуку људе, да им покажу, на неки начин, излаз. Али, истовремено, не треба да прецењујемо њихову величину. Заправо, већи су проблем странке за које ми на Западу мислимо да су умерене, али нису баш тако умерене. Екстремистичке партије је лако идентификовати, али ове умереније странке, које се и саме удварају екстремним гледиштима - то је врло проблематично", рекла је она.

Српске власти само на речима сузбијају говор мржње

Политичка социолошкиња Ана Девић каже за Глас Америке да српске власти "само на речима" сузбијају екстремизам и говор мржње.

Довољно је, како је навела, погледати колико трају судски процеси, на пример Младену Обрадовићу, лидеру забрањеног ултрадесничарског покрета Образ, како се пресуде њима практично суспендују и како те казне никоме ништа не значе.

"То су особе спремне на акције, као што је не само говор мржње него и физички напади, претње убиством, најчешће преко интернет портала. То указује да наши органи реда и најпре политичке елите нису забринуте због таквог стања у друштву, због једног популарног расположења, које толерише такве ставове, и ствара чак један фриволан однос у друштву да је сасвим океј сматрати да је сопствени народ супериоран у односу на све остале, а да се у исто време залаже за очување традиције антифашизма", оценила је Девић.

Двери и нова десница

Када говоримо о Дверима, реч је о умивеној десничарској организацији, која из свог интереса да опстане у парламенту донекле 'ошишала' углове своје идеологије и која се, што је врло интересантно, не изјашњава по питању осталих радикалних десничарских група у Србији, тако да их можемо отписати можда у том смислу, истакла је Девић.

Додаје да има других групација, као што је нова, кишобран организација радикалне деснице, чијем су оснивачком скупу присуствовали представници, један сасвим сигурно, владајуће странке.

"Постоје за сада прилично опскурне десничарске групе као што је Национална авангарда, на чијем су оснивању такође били представници власти", каже Девић.

"Случај Шешељ" и недостатак моралног лидерства

Очигледан пример ширења говора мржње у српском друштву, како преко друштвених медија тако и из зграде паралмента, јесте лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ. Валери Пери сматра да тај случај није јединствен само за Србију, али да се у опасној реторици огледа новија историја Балкана.

"Постоји велика дебата да ли говор треба цензурисати, да ли би требало да снажнији отпор тим коментарима потекне од председника, премијерке, пословних лидера и владе, или се само пушта да то пролази, дозвољава се уз утисак да нема разлога за бригу. Потребно нам је веће морално лидерство. Лидери треба да то осуде и кажу да Србија треба да буде друштво за све грађане", оценила је Пери.

Српска десница има партнера који пролази прилично неопажено што се тиче Запада, а то је руска радикална десница, каже Ана Девић која се том темом позабавила у свом поглављу књиге.

Оно што можемо је да подржимо снажније едукативне програме, да бисмо обезбедили да млади људи буду медијски писмени, да разликују говор мржње од обичног, политичког говора, да препознају када им се сервира пропаганда и лажне вести, а када су пријемници правог новинарства. То заслужује више пажње и у Србији, региону и на глобалном нивоу, сматра Пери.

Ана Девић подсећа на значај грађанског друштва и оцењује да Србија има прилично добро трениране актере у сфери цивилног друштва.

"Видимо бројне организације које, нажалост, немају приступ јавном простору, јер је потпуно пренасељен медијским организацијама које имају подршку власти, али појединачно имамо много представника цивилног друштва који указују на пропусте и проблеме, који се тичу тога да је наша власт патрон или полувидлијиви патрон радикалне деснице. Али, када би било могуће да се појави једна 'кишобран група' за све те актере, то би била добра будућност", истакла је Девић.