Пише: Драгослав Дедовић
Председника нису схватили. Ни Ангела Меркел ни Рада Трајковић. Ипак, Ангела остаје пријатељица. А Рада – издајница. Када тако прозива Србе који друкчије мисле о Косову, председник би морао да се сети једног којег су он и његови на пасја уста испрозивали – па га више нема.
Нису га схватили ни сви остали Срби. Којима ће због немогућности да телепатски уђу у Вучићеву визију време протицати ужасно споро, као у лепљивом митском универзуму. Уместо да протиче гигабајтски.
Добро, шта то Срби нису схватили?
Нису схватили шта је српско-албанска „компромисан граница“ или „разграничење“, тако се зове визија.
Да ли је Председник своју визију поделио са српском јавношћу? Не.
Образложио пред Парламентом? Не.
Написали ли Председник ишта слично за новине, тај иначе врли писац који, откако не цитира Шешеља, са истим презиром према другима цитира Константиновића? Не.
Укратко, Председник тврди да је далековид, а да су сви остали кратковиди, те да није рекао шта то види у даљини, али да је та идеја пропала.
Вучић никада званично није изнео своју визију решавања косовског проблема. И сада се жали да су његову визију упропастили и Срби и странци, у удруженом злочиначком подухвату против проблеска генијалности његове маленкости па су се тако заложили за отуђење целовитог Косова од Србије?
Хајде да за час претпоставимо да ово није збрка. Да је конфузија производ неке стратешке памети.
Постоје три могућности.
Прва, председник је „унутрашњим дијалогом“ кувао српску јавност као жабу и сада, када је измрцварена жаба скоро скувана, мора да још неко време бугари над неразумним светом и неумитним губитком како би испало да није он – већ неки жути ниткови – дотичну жабу натерао у воду.
Друга, да је Председник заиста мислио како ће размена територија по принципу етничке већине бити прихваћена те да ће тако настати нека „компромисна граница“. Али није хтео да образложи своју идеју, јер ако она није јавна, ризик од политичког пораза је такође виртуелан. Када је стварно запело, лакше образлаже пораз своје неизрециве политичке визије лицемерјем Запада и тврдоглавошћу Срба.
И трећа могућност: Нико од нас заиста не разуме генијалност драматичних председникових визија.
„Кажете нисте чули шта садржи тај предлог, сагласан сам, нисте чули, а што сте га нападали?“, пита Вучић све.
Према овом извртању теза за све су одговорни они који су нападали то што не постоји, а не он, Председник, који је пуштао пробне балоне, мада је био дужан да образложи то што наводно не постоји, да би у јавној дебати покушао да пронађе већину за свој предлог.
Од октобра прошле године слушамо јадиковку да „грађани сматрају да је боље да смо ни на небу ни на земљи“ – без образложења како је Председник израчунао шта мисле грађани о предлогу који не постоји.
И шта сада?
Ништа. Косово ће бити признато у постојећим границама, јер Срби и Ангела нису хтели да разговарају о разграничењу. Али зато ће бити криви само Срби, нарочито Рада.
А њему, Вучићу, остаје историјска слика са маказама у рукама, а пред њим, затегнута као пупак новорођенчета, свечана врпца – све фабрика до фабрике и величанствени мост до величанственог моста.
Овде морам да се сетим Хелмута Шмита, давнашњег социјалдемократског канцелара Немачке, који је и у дубокој старости знао да изнервира политичку касту изјавама потпуно противним већинском мишљењу. Најбоља је она из давне 1980. године: „Ко има визије, требало би да оде лекару.“
Скоро пола века касније српски председник упорно тврди да је визијакоју ником није саопштио била једини спас.
Ипак више верујем покојном Шмиту.
Прочитајте ОВДЕ све о тешким састанцима о Косову ове недеље, као и који је најзначајнији.
Извор: Дојче Веле
