Пише: Милојко Пантић
„Принуђен сам да се отвореним писмом обратим јавности у Србији и региону после срамне кампање која је јуче током целог дана вођена против мене, а наставља се и данас.
То чиним да бих заститио, пре свега, своју породицу, а онда и све остале који већ сутра могу да постану жртве бескрупулозних таблоидних тумачења сопствених живота и поступука.
Не бежим од одговорности за оно што сам учинио, напротив. Упућујем извињење целокупној јавности, учесницима у саобраћају, грађанима, али и својим пријатељима и породици који заједно са мном тешко све ово пролазе и дају ми подршку.
Погрешио сам што после свадбе пријатеља нисам позвао такси-возило, већ сам ушао у сопствено. Људи који су приметили да треба да због тога будем искључен из саобраћаја професионално су ме зауставили, као што то раде у десетинама и стотинама случајева дневно или у хиљадама случајева пре мене.
У саобраћајном прекршају који сам учинио, нисам било кога повредио, увредио, ударио, оштетио нечију приватну или јавну имовину.
Међутим, јуче ујутру, по зна се чијој команди, у исто време иде вест о мом наводном хапшењу, као да сам починио кривично дело са тешким последицама, и натписи о ситуацијама које се уопште нису одиграле. Истог тренутка, пуштају се снимци камера, којих није било у стоструко тежим случајевима за које смо сви заинтересовани, и креће салва увреда истих оних који три деценије креирају нашу стварност, трудећи се да униште живот сваког оног ко им није по вољи.
Опет сам постао „Луди Милојко“, „кретен“, „будала“, као што сам пре тога био и остао за тај начин размишљања Милојко „Шиптар“, „усташа“, „издајник“.
Јутрошње насловне стране таблоида освануле су као да се ради о масовном убици, а не о особи која је учинила један саобраћајни прекршај.
Знам одакле је стигла наредба да се овом случају, каквих има десетине дневно, посвети оваква пажња. Знам ко су они који не могу да ми опросте зато што на сваком месту и у свакој прилици кажем истину, без обзира колику цену то носи са собом.
Знам, нажалост, ко су креатори ове атмосфере у којој свако ко другачије мисли постаје непријатељ коме се не прашта и коме ће се живот уништити првом приликом када неко тако одлучи. Знам ко ликује данас због онога кроз шта ја пролазим. И знам колико их боли што ћу наставити да обављам часно свој новинарски позив докле год будем имао снаге за то.
Свој „углед“ нисам, као поједини, стицао бавећи се животима новинара у Милошевићевим владама, нисам га стекао у брдима изнад Сарајева, на степеницама хулиганских јазбина или у редакцијама опскурних таблоида, где је циљ да се неко забрани, уништи, обезвреди.
Углед сам стекао радећи свој посао поштено, савесно, колегијално, без иједне мрље, проблема, непрофесионалног потеза. Тако ћу и наставити.
Ово што ми се десило је један добар наук, школа и порука да морам у будућности да се са много више обазривости и разумевања односим према својој околини и онима који ме окружују.
Овим писмом стављам тачку на све спекулације и инсинуације о једном саобраћајном прекршају, који је, наредбом оних који не дају мира никоме, постао тема број један, мислећи тако да заборавимо, бар на дан, шта раде са овом државом и њеним грађанима.
Лично им ни тај један дан не заборављам и још јаче и преданије се враћам свом послу, свом унуку и својим обавезама.
А онима који су желели да ми овом кампањом направе пакао од живота поручујем да се погледају у огледало и бар за секунд се застиде док се понашају овако ниско, прљаво, плаћенички, додворавајући се свакој власти или моћницима, а овој власти и посебно моћнима су се предали и без задршке и уз пуно задовољства.
Прочитајте ОВДЕ шта Дојче Веле тврди о Вучићу у својој новој колумни.
Извор: Данас