Чланак преносимо у целости, а читаоци могу да кажу да ли реч и руској пропаганди или ипак тачнијој статистици од оне коју читамо на Википедији.
Зашто је Русија добила утрку у наоружању
“Форт Рус Њуз је последњих месеци објавио низ чланака о важном питању зашто је Русија победила у трци за наоружање. То заиста изгледа тако. Зашто? Све се своди на неколико чинилаца. Сједињене Државе имају потпуно различиту економију од руске и врло јак облик “државне субвенције” за војно-индустријски комплекс. С друге стране, генерали су такође власници деоница у разним приватним фирмама које заправо утичу на “стимулисање” делотворности да иду тако далеко да чак и војну доктрину обликују према својим потребама, а не онако како би требало бити. Ове приватне фирме, за ту велику маржу, заузврат скупо задужују владу и ефикасно делују на укупне субвенције на тржишту деоница. Та предузећа примају значајне износе у поређењу с оним што заправо производе, тако да имају вишак прихода, профита, којег реинвестирају у друга подручја глобалне и националне економије како би остварили масован пренос богатства од порезних обвезника до богатих приватних особа које су номинално повезане с војним индустријским комплексом”, пише Жоакин Флорес.
“Резултат је да уз директан финансијски подстицај САД имају слаб успех у производњи војне опреме. Русија не намерава и не мора да брани границе глобалног царства. Стога се тим не мора оптерећивати, а њена је доктрина углавном одбрамбена и регионална. Иако има способности и средстава за помоћи земљама попут Кубе и Венецуеле, то нису кључни елементи онога што треба за победу. Руске снаге су одбрамбене природе”, стоји уводном делу чланка.
Портал даље појашњава како је Русија врло успешно, али асиметрично реаговала на трку у наоружању, добивши пуно више од свог новца у поређењу са земљама које троше много више на своје оружане снаге.
Американци на војном пољу троше 10 пута више од Русије. Међутим, чак и Пентагон признаје да Русија има стратешку једнакост у свим секторима и да је недавни програм набавке оружја у наредном периоду готово завршен. Руска војска чак има стратешку предност у неким подручјима, углавном у хиперсоничним пројектилима.
Разумети паритет куповне моћи
Али још једну ствар коју треба узети у обзир је паритет куповне моћи. Када говоримо о одбрамбеним трошковима Русије, често превиђамо чињеницу да Русија има врло напредну одбрамбену индустрију, углавном наслеђе Совјетског Савеза, која се опоравила од катастрофалних ’90-их. Дакле, Русија троши рубље, а не доларе. Ако узмемо у обзир ППП, руски одбрамбени прорачун је заправо много већи и према том израчуну вреди као 250 милијарди долара.
За портал Romeo Squared Андерс Пак Нилсен пише: “Величина одбрамбеног прорачуна и привреде Русије у целини извор су многих расправа. Тврдње које често чујем су да Русија има БДП као Шпанија. Јасно је да земља која има БДП попут Шпаније не може одржавати оружану силу која ће се дугорочно такмичити за светски примат. Дански адмирал Нилс Ванг је поменуо шпански БДП у разговору за ОЛФИ пре одласка у пензију. Адмирал Ванг каже да се војне напетости између НАТО-а и Русије не могу упоредити с Хладним ратом, јер с бруто домаћим производом величине Шпаније Русија не би могла зауставити западну Европу.”
“Али постоје неки проблеми с овим размишљањем. Прво, Совјетски Савез историјски никада није имао импресиван БДП. Постоји много компликованих чинилаца када се успоређују економије различитих земаља, нарочито када једна од њих има фундаментално другачији економски састав, попут оног комунистичког. Али, чини се да је Совјетски Савез у другој половици XX века имао БДП нижи од заједничког БДП-а Западне Немачке и Француске. Заједнички БДП НАТО пакта био је много већи од совјетског. Још један проблем у поређењу са Шпанијом је да ствари не коштају једнако у различитим земљама.
У неким земљама за исту ствар добијате само више новца него у другима. Јефтиније је имати велику војску ако су плате ниске, а материјали јефтини. Да то узмемо у обзир пре поређења различитих земаља потребно је кориговати БДП с паритетом куповне моћи (ППП). Номинално, изражен у доларима, БДП Русије и Шпаније је отприлике једнак. У 2017. години је Русија имала је дванаести БДП у свету и износио је преко 1527 милијарди долара, а Шпанија је била четрнаеста и имала је БДП од скоро 1314 милијарде америчких долара.
Тако је руски БДП 2017. године био око 14% виши од оног у Шпанији. Но, ако бројке исправимо према паритету куповне моћи, Русија је била шеста, одмах након Немачке и испред Велике Британије, Француске и Шпаније.
Према међународном монетарном фонду је руски БДП/ ППП тада износио нешто више од 4007 милијарди долара, док је немачки БДП износио скоро 4178 милијарди долара.
Врло сличан БДП/ППП у Русији и Немачкој нас доводе до занимљиве перспективе. Њихови издаци за обрану, као постотак БДП-а, указују на исту количину ствари које се могу купити.
Немачка је у 2017. потрошила 44,3 милијарде долара на обрану, што је 1,2 посто БДП-а, а Русија 66,3 милијарде, што је 4,3% БДП-а, како преноси СИПРИ. Но, будући да је њихов БДП прилагођен паритету куповне моћи исти, Немачка би требала да повећа издатке за одбрану на 4,3% БДП-а или на 158,7 милијарди долара, како би приуштила иста улагања као и Русија.
Будући да је играње бројевима забавно, аутор чланка, Драгољуб Боснић, одлучио је кориговати прорачуне за одбрану Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства с паритетом куповне моћи и видети како се то одражава на руску војну потрошњу. Руски БДП/ППП од 4007 милијарде долара и издвајање за одбрану од 4,3% БДП-а значи да су руски одбрамбени планери 2017. године потрошили еквивалент од 172 милијарде долара. Графикон доле, према израчуну паритета куповне моћи, приказује војну потрошњу три наведене земље.
Другим речима, коригован с куповном моћи, Русија има већи војни прорачун од Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства заједно. Како је графика забавна, такође аутор је илустровао ову точку у постотку.
Недавно је био извештај да је руски војни прорачун од 2016. до 2017. пао за 20%. Неки тврде да је тај пад неизбежан с обзиром на лоше стање руске економије. Но, како је Мајкл Кофман објаснио, руски војни прорачун није ни умањен ни неодржив.
Уместо тога, очито смањење издатака за обрану у 2017. години је посљедица техничких аспеката као што је периодизација расхода у државном прорачуну. Показатељи указују на стабилну разину издатака за обрану, дугорочно одрживог за људске ресурсе, материјале и новац.
Дакле, то што Русија има БДП попут Шпаније не говори много о њеном војном потенцијалу. Још занимљивије, Русија има одбрамбени прорачун с истом куповном моћи као комбинована војна потрошња Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства. И може себи да приушти да га у догледној будућности и задржи.
Као што је приметила Олга Оликер, постоје бројни сложени чиниоци при поређењу трошкова одбране у различитим земљама. На пример, шта које земље укључују у трошкове одбране? То имамо врло различите показатеље, а они би само ојачали аргументе овог чланка.
Европске земље имају навику да се њихова потрошња у сектору одбране учини већом него што заправо јесте, док Русија има разлога да је прикаже мањом. Исто вреди и за Кину. Пентагон процењује да Кина троши око 150 милијарди долара на одбрану, међутим, кинеска војска троши јуане, а не доларе.
Тако је кинеска војска потрошња, израчуната према паритету куповне моћи, око 400 милијарди долара. То је једино разумљиво објашњење зашто земље попут Русије службено могу имати скромнији војни прорачун него, рецимо, Саудијска Арабија или Француска, али још увек могу бити војна сила. Заправо, упоређивање војне моћи Русије са саудијском или француском прилично је смешно, закључује аутор.
Прочитајте ОВДЕ шта су то успешно тестирали амерички авиони.
Извор: Fort Russ / RomeoSquared / logicno.com / Нермин Н.
