У свету су прошле године потрошене 1.822 милијарде долара на наоружање, највише у претходне две деценије. Прва на листи је Америка која је и највећи светски произвођач оружја – троши колико и осам наредних на листи заједно.
Издвајање Кине за наоружање расте 24. годину заредом. "Када је реч о Кини, наравно, она је данас главни изазивач апсолутној доминацији Америке. Графикон нам говори да је стари поредак практично нестао, да нови није формиран и да је свет у једној транзицији", каже спољнополитички новинар Милан Мишић.
Сматра да је ова статистика индикатор геополитичких амбиција: "Циљ америчке спољне политике и војне доктрине јесте да остане врховна сила којој практично нико не може да приђе."
Русија је за 3,5 одсто смањила улагање о наоружање, али Милан Мишић за то има одговор.
"Употребљена је иста методологија за све земље, али у руском случају, с обзиром на чињеницу да Русија углавном набавља у рубљама оружје и на сопственом, домаћем тржишту и од сопственог војно-индустријског комплекса, неке процене говоре да би реална позиција Русије била број 3 по укупним трошковима за армију и да су ти трошкови између 150 и 180 милијарди долара", објаснио је Мишић.
Трошкове повећавају и земље ценралне и источне Европе, међу којима је и Србија.
"Када је призната, војна неутралност подразумева изузетно јаку војску, и велику способност одвраћања. У овом моменту, Србија троши око 900 милиона годишње за одбрану, што је у равни, ако поредимо са суседима, колико троши и Бугарска, која је чланица НАТО савеза и може да рачуна на колективну солидарност", истиче Мишић.
Да ли бисте ратовали за своју земљу?
Галупово истраживање у 64 земље показује да су у Мароку најспремнији да ратују за своју земљу.
"Када је реч о сукобима и ратовима, Мароко свакако није прва земља која пада на памет. То је занимљиво истраживање које показује да је Русија релативно ниско када је реч о вољи за рат. Рекао бих да велике силе боље од других знају цену ратовања", рекао је Мишић.
У Европи је по овом критеријуму прва Финска. То је једна мирољубива земља, али, с друге стране, има прилично дугу границу са Русијом, подсећа Мишић.
Италија, Немачка и Јапан, силе поражене у Другом светском рату, су на зачељу.
"То су силе Осовине које су претрпеле катастрофалне поразе, платиле велику цену. Јапан поготово, сетимо се да су нуклеарне бомбе досад употребљене једино над Хирошимом и Нагасакијем. Јапан је постао најпацифистичкија земља и чак званично нема своју војску него има 'снаге за самоодбрану'", објаснио је Мишић.
Веза религије и ратовања
Према статистици муслимани су најспремнији да иду у рат.
"У муслиманској вери је уграђена доктрина светог рата, џихада, и вероватно многи у својим главама то сматрају неком врстом свете обавезе", каже Мишић.
На другом месту су хиндуисти, а на трећем месту ове статистике су будисти.
"Хиндуисти су постали ратоборни последњих година, откако је премијер Индије Нарендра Моди дошао на власт 2014. и почео да заговара идеологију да је Индија хиндуистичка нација, напуштајући стари концепт Конгресне партије да је Индија земља свих нација и вера", закључио је Мишић.
Прочитајте ОВДЕ шта је Песков поручио Американцима поводом гасовода.
Извор: РТС
