Део "изузетих" тенкова у наредном периоду биће ремонтован у Техничко-ремонтном заводу у Чачку. То су тенкови који су пре више од десет година избачени из употребе, јер су након осамостаљења Црне Горе и реорганизације ВС проглашени вишком.
Током реорганизације Војске Србије од јуна 2006. до јула 2007. тенкови Т-55 повучени су из наоружања.
По садашњој формацији, Војска Србије расплаже са четири батаљона тенкова М-84 и нешто мало старијих тенкова Т-72. Мања количина тих оруђа налази се и на интервидовском полигону "Пасуљанске ливаде" код Ћуприје и у Центру за обуку војника Копнене војске (КоВ) у Пожаревцу.
Тенковски батаљон (по један у свакој бригади КоВ) састоји се од четири чете по 13 тенкова, плус командни тенк команданта батаљона, што у збиру износу 53 тенка по бригади. По 53 тенка М-84 се налази у батаљонима у Првој, Другој и Трећој бригади КоВ, док је у четвртој бригади тенковски батаљон мешовит - три чете имају тенкове М-84 док је једна чета попуњена тенковима Т-72М.
У активним бригадама КоВ Србија има 212 тенкова. Ту треба рачунати и на возила из Пожаревца, са Пасуљанских ливада и из ремонтне резерве (20 тенкова). Конкретно, у јединицама и резерви има 232 тенка М-84 и М-84А, као и 61 тенк Т-72. Тај број није коначан ако се реализује најављивана донација 30 тенкова Т-72Б1МС из Русије.
Поређења ради, Хрватска према доступним подацима активно користи 48 тенкова М-84 док је Мађарска своје тенковске потенцијале свела на 15 тенкова Т-72, које ће такође избацити из употребе када стигне батаљон од 44 тенка Леопард 2А7+, који су наручени из Немачке у склопу модернизације оружаних снага, заједно са 24 самоходне хаубице ПзХ 2000.
Ако се реализују дуго најављивани планови Србији ће из донације стићи и 30 тенкова Т-72 Б1МС из Русије. Па откуд онда идеја о враћању у живот тенкова за које се може рећи да су "одслужили" свој дуг према отаџбини и чија је употребна вредност на савременом бојном пољу упитна?
Промена безбедносне ситуације
Некада су се старији кадрови безбедности у војсци шалили са изреком да је безбедносна ситуација у окружењу сложена, са тенденцијом даљег усложњавања. Према сазнањима Балканске безбедносне мреже управо је једна слична процена утицала на одлуку да се у стратегијску резерву врати одређени број тенкова Т-55.
Враћање у употребу тих тенкова могло би да буде везано и са решавањем питања тешког наоружања такозваних ратних бригада. које у овом моменту није прецизирано. Док активне бригаде КоВ имају готово истоветну структуру и наоружање, ратне територијалне пешадијске бригаде којих има осам (Расинска, Дунавска, Тимочка, Банатска, Браничевска, Бачка, Дринска и Јабланичка) углавном се не попуњавају тешком техником.
Реч је о јединицама које су у случају рата попуњавају пасивном резервом на мобилизацијски позив, док у миру имају само команде за развој које треба да послуже као језгро за формирање јединице. За ватрену подршку предвиђено је да имају по један дивизион хаубица, већи број минобацача и других противоклопних средстава, али се тенкови и борбена возила пешадије до сада нису водили у структури тих јединица.
Планирани повратак тенкова Т-55 добро се уклапа у тренд да се у употребу врате поједина проверена и квалитетна средства, која су 2006. године без озбиљне анализе избачена из формације.
Тако је у механизованим батаљонима КоВ поново могуће видети самоходни двоцевни топ М53/59 Прага калибра 30 мм. Тај топ је у свом "другом животу" задужен за пружање ватрене подршке трупама на земљи, покривајући простор од крајњег ефикасног домета личног наоружања до минималног домета минобацача, који је до сада био непокривен. Процена је да ће у употребу бити враћено од 48 до 72 Праге, без икакве модернизације.
У употребу биће враћен и одређен број борбених оклопних возила (БОВ), који су након ремонта и модернизације преузели улогу командних возила у пешадијским батаљонима. У току је развој командог возила од преправљених самоходних троцевних оруђа БОВ-3.
Тенкови Т-55 из стратегијских резерви смештени у хангару Централне логистичке базе у Смедеревској Паланци.
Могуће је да је идеја о враћању у употребу тенкова Т-55 мотивисана жељом да се за потребе резервних бригада оформи два (или чак три) батаљона тенкова који се и даље могу успешно користити за секундарне задатке.
Логика која би стајала иза те намере је знатно лакша, бржа и јефтинија обука резервиста. Треба имати на уму да је, након укидања обавезе служења војног рока и обучавања ограниченог контигента добровољаца, систем резервне војске у Србији занемарен. Старији резервисти, који су служили редовни војни рок и који су више или мање обучени за коришћење сложених борбених средстава, убрзано улазе у четврту па и пету деценију живота, док је број младића у резерви који имају макар и основна војничка знања веома мали, у сваком случају недовољан за потребе формирања ратне војске то јест попуну ратних бригада.
Путин послао свог специјалца на Косово! Више о томе ОВДЕ.
Извор: balkansec.net
