За ове злочине одговарали су "земунци", чији је вођа, уз Легију, био Душан Спасојевић, и његова десна рука, Миле Луковић Кум.
Они су убијени када су запуцали у припаднике Специјалне антитерористичке јединице, која је дошла да их ухапси у једној кући у насељу Мељак крај Београда. Када су Спасојевић и Луковић уперили оружје на специјалце, они су узвратили ватру и изрешетали их.
Почетком двехиљадитих, Спасојевић и Луковић, за земунцима, сејали су смрт по Београду и, најчешће из возила у покрету, убили више од 20 београдских криминалаца. Били су страх и трепет, а од трговине наркотицима имали су милионе евра на располагању. Управо овај, можда и једини снимак из њиховог ноћног провода сведочи о бахатости вођа криминалног клана. Док им трубачи свирају, Миле Луковић Кум вади пиштољ, ставља га на сто, па га убрзо враћа у футролу.
Познато је да земунци никоме нису дозвољавали да их фотографише, или снима, па се претпоставља да је неко од полицијских инспектора успео да сачува ова видео-запис, снимљен шест месеци пре убиства премијера Зорана Ђинђића.
Подсетимо, по званичној верзији Специјална антитерористичка јединица (САЈ), након што је добила обавештење да се одбегли "земунци" скривају у једној викендици у Мељаку, отишла је у то место и уочила два мушкарца како излазе из куће. Специјалци су их упозорили неколико пута, али су се они оглушили о наредбу да се зауставе. Уочили су особу која је уперила аутоматску пушку према припадницима САЈ и тада је први убијен Спасојевић, а затим је Луковић покушао да активира бомбу, па је изрешетан.
Био је 27. март 2003. године, у току акције "Сабља".
Наводно када су опкољени у кући у Мељаку, Спасојевић и Луковић су чули мотор возила и осетили да се нешто чудно дешава. Са њима је наводно у тој кући у Устаничкој 27 у Мељаку, био је и одбегли Дејан Миленковић Багзи.
Они су на брзину попаковали ствари и ужурбано излетели из куће. Тог тренутка су набасали на шири обруч "сајеваца", па су се и сами специјалци изненадили. Кренула је јурњава по околном шумарку уз повике: "Стани, полиција!"
Званична верзија каже да су у једном тренутку Спасојевић и Луковић кренули на полицајце са аутоматом и бомбом. Тог тренутка сасекли су их рафали. Укупно два, према обдукционом налазу. Први је погодио Шиптара, а делић секунде касније другим је убијен и Кум. Интересантно је да су се вође земунског клана и Багзи раздвојили одмах по изласку из скровишта.
Током увиђаја у дворишту куће, где су Спасојевић, Луковић скривали, током увиђаја полиција је пронашла и згариште, односно место где је прављена својеврсна ломача. На њој су Шиптар и Кум палили коришћене мобилне телефоне и картице, како би избрисали сваки траг.
Миле Луковић Кум потицао је из села Доњи Гајтан, у општини Медвеђа. По завршетку средње Електротехничке школе, Луковић одлази у Приштину, где је радио као чувар у затвору. Нелогично је како је доспео на ову позицију, с обзиром на то да је и у младости био познат као деликвент.
Нема података ни зашто је престао да обавља посао затворског чувара, али се зна да после тога одлази у Београд где са земљаком, Душаном Спасојевићем, постаје вођа Земунског клана. Управо је Кум утицао на Спасојевића да се ода криминалу.
Спасојевић и Луковић су били осумјичени за организовање и извршење убиства Зорана Ђинђића. Душан Спасојевић звани Шиптар или Дућа, имао је 35 година, био је вођа "Земунског клана".
Против њега је до тада било поднето 27 кривичних пријава од којих је за 4 осуђен на мање временске казне. Миле Луковић Кум је имао 34 године, био је неосуђиван, иако је против њега било поднето 28 кривичних пријава.
После успешно обављених "акција" Душан Спасојевић и Миле Луковић су редовно славили по престоничким кафанама. Једну песму су посебно волели, а својевремено је Марко Булат испричао да су за ноћ ту песму наручивали и по 10 пута.
- Јутрос рано око седам сати, пробуди ме моја мила мати, устај, сине, за те кревет није, за тебе су затворске ћелије - стихови су мало измењене песме "Птичица", коју су Земунци обожавали.
Зашто је Ердоган изгубио и који је његов следећи корак прочитајте ОВДЕ.
Извор: Курир
