„Ово је катастрофа“, каже нам једна жена на северу Митровице. У рафовима продавница више не налази неке млечне производе, хлеб брже нестаје, потребно је обићи више продавница како би се пронашле пелене, брашно и друге намирнице. „Стално се нешто обија о народ, неко нешто мора да уради“, додаје она.

Најава несташица у српским срединама на северу Косова овог пута је стигла из Приштине. Премијер Рамуш Харадинај је недавно упозорио јавност да ће група српских привредника покушати да прикаже „лажну хуманитарну кризу“ након чега су се приштински новинари сјатили  у Митровицу углавном потврђујући тврдње Харадинаја – да се ради о лажној кризи.

Иако је још претерано говорити о „хуманитарној“, становници севера Косова би се свакако сагласили да криза већ постоји.

„Солидарни“ бојкот

Трговци са севера Косова су пре десетак дана, након хапшења више десетина лица осумњичених за кријумчарење, престали да користе „алтернативне путеве“ за допремање робе из централне Србије. Тим путевима се српска заједница већ годинама илегално снабдева лековима и школским уџбеницима што се овде сматра „оправданим шверцом“.

„Долазила је роба како мора, морали смо да се снађемо“, невољко одговара један трговац на питање како до сада није било несташица. Последњих месеци је, према писању медија, заплењено неколико камиона пуних робе. Шверц је био процветао након одлуке косовске Владе да уведе драконске царине на робу из Србије и БиХ прошлог новембра.

Фрижидери са млечним производима ретко су пуни, на пијацама је све више празних гајби и тезги, дотрајавају и кисела вода и пиво.

Празни рафови и гајбе у Митровици

Као одговор на царине су српски трговци решили да замене за српску робу не траже јужно од Ибра, то јест да не набављају од албанских добављача. „Ма ‘ајде богати, какви косовски производи, шта праве они? Никад тога овде није било“, каже нам један трговац на пијаци у северној Митровици. Додаје да је куповао од албанских дистрибутера воће и поврће које потиче из Македоније и Грчке.

Док су се српски трговци на југу Косова прилагодили, ови са севера углавном кажу да су се „солидарисали“ у намери да не набављају косовске производе. Има и оних који ће кратко рећи да им је „тако речено“, али не желе да открију да ли су трпели притиске да се „солидаришу“.

Бојкот трговаца ескалираће почетком следеће седмице. Према најавама, у општинама на северу Косова ће у понедељак и уторак бити затворене све продавнице, апотеке, ресторани и кафићи.

Председник Србије Александар Вучић је негирао оптужбе Харадинаја да је намерно инсценирао кризу. „Радићемо оно што можемо, а шта је то – нећу да вам говорим. Нећемо дозволити да наш народ умире гладан, иако би то многи желели“, рекао је Вучић.

Оркестрирана криза?

Миодраг Маринковић, политички аналитичар из северне Митровице, сматра да бојкот косовске робе нема економско утемељење већ је политички мотивисан, али донекле и оправдан. „Грађанима севера Косова није остављен избор између два или више производа већ им се намеће једно тржиште и производи на њему“, каже Маринковић.

Слично размишљају и грађани или макар тако кажу новинарима. Већина решено одговара да у случају хроничне несташице неће ићи у јужну Митровицу у набавку иако су раније одлазили у тржне центре „са оне стране моста“.

Неки то неће чинити из пркоса, али има и оних за које није економски исплативо да свакодневно конвертују динаре у евре. На северу се скоро сав промет врши у динарима, док је јужно од реке Ибар, са изузетком српских енклава, једина валидна валута евро.

Ипак, навикли на учестале кризе, стиче се утисак да грађани сматрају да ни ова ситуација неће дуго потрајати и да ће се „нешто решити“.

Ни Маринковић не сматра да је време у које је најновија криза настала случајност. „То је позиционирање пред наставак преговора и постизање свеобухватног споразума о нормализацији односа. Исту позадину има и основни узрок ове кризе, наметнуте таксе на производе из Србије и БиХ.“

Наш саговорник ипак верује да је бојкот косовских производа резултат притиска. „Ако је породицама људи са севера Косова потребно млеко за децу – купили би га на југу Косова. У томе их може спречити само организовано застрашивање, јавни или скривени притисак. Такав притисак је тренутно видљив“, закључује.

Ако локалне продавнице дуже остану празне, већина Срба са севера ће у веће набавке у Рашку или Нови Пазар. Већ сада се куповине уочи слава и празника обављају у овим градовима, а има и оних који тамо одлазе како би подигли лекове на рецепт.

Иако је најмлађи председник општине у Србији, двадесетпетогодишњи Ђорђе Никитовић који је у четвртак постављен на чело Пожеге, већ је успео да се нађе у позицији сукоба интереса. Прочитајте ОВДЕ све детаље.

Извор: Дојче Веле