Новембар је 2017. године. Камера са ноћним снимањем показује сплет улица у једном градићу у покрајини Хелманд, авганистанском центру за узгајање мака.
Камера обилази све мете пре него што у широком луку долете пројектили.
Долази до укупно девет удара, сваки погађа појединачну зграду у низу готово истовремених експлозија.
Ово је фасцинантан пример прецизног бомбардовања, уз помоћ најнапредније војне технологије икад направљене, укључујући стратешки бомбардер Б-52, невидљиви ловац Ф-22 Раптор и тактички ракетни бацач М14.
Снимак напада, у ком је страдало осам авганистанских цивила, био је један у низу које је на интернету објавила америчка војска.
То је живописан доказ напретка једногодишње кампање бомбардовања под шифрованим именом “Гвоздена бура”.
Циљ је био да се онеспособе хероинске лабораторије у самом средишту талибанске трговине опијума тешке 200 милиона долара годишње и требало је да укључи још 200 сличних напада.
Али, према новом истраживању Лондонске економске школе, операција Гвоздена бура није као што изгледа.
Студија је открила да је, упркос изврсним обавештајним подацима, кампања вредна више милиона долара имала занемарљиве последице по Талибане и мрежу трговине дрогом у Авганистану.
Шта су онда Американци стварно нападали?
То је питање које је себи поставио доктор Дејвид Менсфилд кад је први пут погледао ту уводну салву у кампањи.
“Бизарно је” – каже он.
“Седео сам у Великој Британији, на скоро шест хиљада километара од Авганистана, гледајући како се одвијају ти невероватни напади. Од технологије коју су користили Американци застаје дах. Ове бомбе наизглед су погађале мете са милиметарском прецизношћу, али ја сам се само питао: Шта је ту заправо мета?”
Доктор Менсфилд проучава авганистанску опијумску индустрију више од две деценије. Он каже да производња хероина оставља препознатљиве знаке, а он ту није видео ниједан од њих.
Па ипак, америчке снаге тврдиле су да су напади били успешни.
Прошли су месеци детективског рада уз помоћ експертизе коју обично користи сама војска - напредна технологија мапирања, геопросторна анализа сателитских снимака, као и темељна истрага на терену - да би доктор Менсфилд могао да каже да је схватио шта се догађа.
Његов закључак је изненађујући.
Упркос невероватним ресурсима које је америчка војска користила, доктор Менсфилд и његов тим сада су уверени да су ваздухопловне снаге користиле ратну технологију 21. века да бомбардују обичне сојенице од блата.
Хероинска индустрија у процвату
Опијум је уткан дубоко у ткиво сукоба у Авганистану, сада најдужем рату у америчкој историји.
Зарада од хероина који он производи користи се за финансирање Талибана, као и терористичких група као што су Исламска држава и Ал Каида.
А хероин покреће и корупцију која је крајње погубна по грађанско друштву у Авганистану.
Постало је очигледно колико је институционализован узгој мака када сам 2016. године отпутовао на опијумску фарму у крају који је требало да контролише власт.
Фармери нису осећали никакву потребу чак ни да покушају да прикрију шта узгајају, док се хиљаде набреклих глава опијумског мака весело климатало у пољу на само пола сата вожње од аеродрома Мазар-е-Шариф и тик уз главну магистралу.
Мак је био засечен претходно вече и преко ноћи је густи биљни сок исцурео испод тамне красте.
Пет или шест људи пробијало се кроз редове биљака, стружући лепљиви латекс са главица алатком у облику српа.
Земљорадник Таза Мир био је опуштен под заштитом злокобног човека са АК47 пребаченим преко рамена.
“Нека вас он не брине, он је локални полицајац” – рекао је он.
Узгајање опијума је веома озбиљан злочин у Авганистану, кажњив смрћу.
Какву поруку је Путин послао Србији да Албанци дрхте, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Би Би Си
