Тренутно је то могуће само у Персијском заливу, али не као планирани рат, него више као последица низа непредвиђених догађаја, који би довели до сукоба и ескалације рата са катастрофалним последицама. Чак се више не планирају и не спроводе Обојене револуције, барем не интензитетом којим су подстицане протеклих двадесет година, све до последње успешно спроведене у Украјини.
Неко ће рећи да су последње спроведене у Македонији и Јерменији, али би то било само делимично тачно. У Македонији је “Шарена револуција” била само дао великог склопа активности, док је Никол Пашињан, који је дуготрајним протестима дошао на власт у Еревану, потпуно неутрализован и не представља никакву опасност у смислу промене спољнополитичког курса Јерменије.
Нашавши се у безизлазној ситуацији, по питању статуса глобалног хегемона, власти у Вашингтону су посегле за санкцијама, казнама, царинама и осталим алатима трговинског и економског рата које примењују против свих земаља које не следе њихов диктат.
На удару су декларисани непријатељи попут Ирана, Венецуеле, Сирије и Северне Кореје, кључни геополитички ривали у глобалној арени, Кина и Русија, али и конкурентске силе међу савезницима, пре свега Немачка и земље Европске уније које гравитирају око Берлина. Ако свима додамо земље које су захваћене секундарним санкцијама, није поштеђен нико. САД су се повукле на последњу линију одбране.
Након свим замисливих и незамисливих закона и изговора, под којима Вашингтон може да објави рат сувереним земљама, не тако давно усвојен је Закон за сузбијање непријатеља санкцијама (CAATSA). Међутим, он очито није био довољан за нападе на суверене земље и сада је најављен нови закон према ком САД себи дају за право да кажњавају друге земље због наводног манипулисања њиховим валутама.
Заправо, саме Сједињене Државе су главни криминалац, што је чињеница коју не треба образлагати. У доба тренутног слабљења валута земаља у развоју, Американци су први задали ударац Хуавеју. Колико је пута руска рубља дотакла дно под утицајем америчких санкција? На почетку се стрмоглав пад чинио катастрофалним за Русе.
Срећом, Владимир Путин је на чело Централне банке Русије поставио Елвиру Набиулину, која је оставила плутајући курс рубље, валута је ослабила и подстакла домаћу производњу и извоз, а посебно супституцију увоза. Оно што је требало да ослаби Русију ојачало је економију и финансијски биланс земље, што се, парадоксално, догодило захваљујући агресији Запада.
САД нису могле да казне Русију зато што је оставила рубљу да слободно тоне у односу на долар. Нису имали закон. Али ће се сада и то променити, иако неће имати пуно везе са Руском федерацијом, која има врло малу трговинску размену са Сједињеним Државама. Али се закон дизајнира за читав свет.
Америчко министарство трговине предложило је увођење царина за робу из земаља које вештачки умањују вредност своје валуте у односу на долар. Наравно, да ли је депресијација изазвана намерно или је последица спољног притиска на валуту, уопште није важно. Ако то штети америчким интересима, оптуженој земљи ће се увести царине.
Према речима америчког министра трговине, Вилбура Роса, ова иновација ће“страним извозницима јасно показати да министарство трговине може надокнадити штете за америчку индустрију од девизних субвенција у иностранству”.
“Страни народи више неће моћи да користе монетарну политику на штету америчких радника и предузећа”, изјавио је Рос за CNBCN који сав гори од бриге за америчке раднике.
Удар на “савезнике” и “партнере”
Министарство сада мора само да дефинише критеријуме за подцењивање националних валута сваке земље на свету, али међу првима на попису за проверу нису Кина или Русија, већ нове царине прете Јапану, Јужној Кореји, Индији, Немачкој и Швајцарској.
Раније је Рос саопштио да у Вашингтону сумњају да се манипулацијом националних валута служи 12 земаља, али њихов број би могао да се повећа на 20. Међу њима су, осим наведених, Русија, Вијетнам, Тајланд, Индонезија, Ирска и Малезија.
Недостатак Кине на овом попису је лако објаснити. Трговински рат против азијског дива је већ у току, а царине на кинеску робу су већ уведене. Ту САД-у не требају нови алати, довољни су стари.
Нова иницијатива Министарства индустрије и трговине Сједињених Америчких Држава ће вероватно оживети због растућих међународних трговинских контрадикција. Сједињене Државе већ дуго практикују усвајање екстратериторијалних закона.
Пооштравање увозних царина за бројне земље које су оптужене за манипулисање курсом значило би произвољну регулацију услова билатералне трговине тако да погодују америчким интересима. У овом случају приговори америчких трговинских партнера неће имати никакво значење, јер је проблем у томе што је амерички долар водећа валута међународних плаћања. Стога ће све земље које имају знатну трговину са Сједињеним Државама бити погођене царинама.
То би Трампу требало да помогне да убије две муве једним ударцем. С једне стране жели брзо и једноставно да прилагоди трговину америчким интересима, док с друге стране жели да утиче на монетарну политику земаља које су формално независне од Сједињених Држава.
Наравно, све то противречи темељним начелима међународне трговине и правилима Светске трговинске организације, али за Доналда Трампа то уопште није проблем. Он чак не искључује повлачење Сједињених Држава из WТО.
Што се тиче Русије, као што смо рекли, америчке власти имају мало аргумената за оптужбе о манипулацији рубљом, коју је гувернерка Набиулина намерно оставила са слободним курсом.
Међутим, Сједињене Државе никада нису престале да спроводе нападе против Русије и само им треба нови изговор за напад. Украјински фактор не постоји, адут са свемоћним руским хакерима је већ одигран, авионска несрећа над Украјином и прича о Скрипалима су исцеђени до задње капи.
Критеријуми за кажњавање
Раније је америчко министарство финансија истакло три критеријума по којима се земља може сврстати у “злонамерне манипулаторе валута”.
Прво, то су обим и учесталост валутних интервенција које спроводе монетарне власти поједине земље. Друго, вредност вишка извоза над увозом земље. Треће, важност земље за спољну трговину Сједињених Држава.
У Русији извоз у свет премашује увоз, а 2018. се готово удвостручио. Руске робе у иностранство је продато за 450 милијарди долара, а Руси су купили стране робе за 238 милијарди долара. Међутим, чињеница да је трговински биланс Русије био позитиван значи да је био добар и за руску макроекономију. Русија зарађује више новца него што троши на куповину увезене робе. Наравно, то ствара услован вишак валуте унутар земље, што утиче на курс рубље, али било би чудно да руске власти уведу ограничења руском извозу и осуде се на губитак само зато што то Вашингтон жели.
Дакле, не мора ни да постоји директна билатерална трговина са Сједињеним Државама. Довољно је да трговински биланс неке земље штети америчком пословању.
Централна банка Русије активно спроводи девизне интервенције, а позитиван платни биланс прелази три одсто БДП-а. Само прошле године је обим куповине валута износио 4200 милијарди рубаља. Међутим, са становишта Банке Русије, није потребна никаква интервенција за манипулацију курса.
“Централна банка купује валуту за Министарство финансија само у оквиру буџетског правила, које је осмишљено како би се осигурала независност економије од цена нафте и није усмерено на одржавање одређене стопе курса рубља. Нема апсолутно никаквог разлога да нас оптужују да манипулшемо курсом”, изјавила је гувернерка Банке Русије Елвира Набиулина у интервјуу за Известију.
У оквиру буџетског правила суперпрофити се из робног извоза не троше, него се акумулишу као резерве и иду у Национални фонд. Реч је о “сигурносном јастуку” који ће Русима помоћи да преброде још једну кризу у глобалној економији коју прати пад цена нафте.
Закључак је да су светске цене нафте нешто на шта Русија ни на који начин не може да утиче и да се може само припремити за погоршање ситуације у свету у ком су нови обрти иза угла, темељени на цикличкој природи светске економије коју отприлике сваких десет година погоди рецесија. Питање је само када ће се она догодити.
Према америчкој логици, Русија и све друге оптужене земље морају да потроше све петродоларе који улазе у земљу. То би у почетку чак могло да подстакне раст и допринесе благостању становништва, али кад избије криза не би било спаса.
Према последњем критеријуму Вашингтон ће изузетно тешко моћи да оптужи Русију, земљу с којом нема озбиљну трговину. Истина, трговински промет Руске Федерације с Американцима, упркос свим агресијама и санкцијама, расте и даље. Прошле године је порастао за готово осам одсто и билатерална трговина је износила 25 милијарди долара. С друге стране, иако Русија има позитиван трговински биланс генералноо, ако гледамо трговину са Сједињеним Државама, тамо је извоз готово једнак увозу, свако по 12,5 милијарди долара.
Штавише, за Русију су САД партнер који ипак заузима седмо место по уделу у руској трговини, али је Русија као трговински партнер Сједињеним Државама од малог значаја. То озбиљно смањује ризик од почетка трговинског рата са Русијом, али за Москву Вашингтон има посебан приступ санкцијама.
Кина, као највећи трговински партнер Сједињених Држава, већ је претрпела удар из иностранства у облику царина на кинеску робу и удара на Хуаwеи. Пекинг је неколико пута оптужен за манипулацију валутом. Али тако се било која, извозно оријентисана земља на свету, може сматрати манипулатором валуте, јер је таквим земљама слаба локална валута увек профитабилна. То је, на пример, случај са свим земљама које производе нафту. Руске нафтне компаније показале су се најпрофитабилнијима у свету након пада рубље претходних година, кажу аналитичари FxProa.
Сваку депресијација јуана Трамп доживљава као покушај поткопавања америчке економије, да се у САД прода више робе и тиме повећа трговински дефицит земље. Курс јуана се формира на аукцијама унутар земље, а њих контролише Народна банка Кине и максимално допуштено одступање од просечне дневне вредности је два одсто.
Које су методе манипулације валутама у рукама суверених држава?
До 2007. године Кина и Русија су активно попуњавале златне и девизне резерве, чиме су држале стопу курса, али је та пракса остала у прошлости. Раније се нешто слично могло видети у Јапану.
Данас централна банка било које земље, смањењем каматних стопа, може смањити камате на националну валуту и пада приноса на обвезнице. Валутне интервенције, без обзира у коју сврху се спроводиле, такође утичу на локалну валуту.
Али то се сматра нормалном праксом. Држати курс под контролом, упркос импресивном трговинском вишку, је готово правило, иако је у одређеном смислу вештачко стварање конкурентске предности за домаће производе.
Строго говорећи, такозване валутне манипулације независних држава нису и не могу бити манипулације. Суверена земља има пуно право да регулише курс своје националне валуте, а и ако је потребно да га регулише чиниће то вођена властитим интересима, а не интересима Вашингтона.
Према томе, oптужбе против било које земље да манипулише девизним курсевима су заправо оптужбе због спровођења независне економске политике. Другим речима, наводне “манипулације” других земаља с властитим курсевима су за Сједињене Државе само добар изговор за произвољну регулацију услова и обима међусобне трговине.
Боље речено, Сједињене Државе ће казнити друге за оно што саме, без имало срама, раде деценијама.
САД саме манипулишу доларом
И Доналд Трамп активно манипулише доларом. Амерички председник жели развој производње у земљи и раст извоза америчке робе, а за то му треба слаб долар. Трамп кроз објаве на Тwиттеру и разнима изјавама врши притисак на ФЕД, покреће трговинске ратове и покушава да утиче на нафтне квоте и ОПЕЦ, а више пута је покушавао да манипулише курсом долара. Испоставило се да није баш био успешан, али то је друга прича.
САД често манипулишу доларом и увођењем различитих облика санкција против нежељених земаља. Сједињене Државе престају да сервисирају било какве банковне операције у доларима или само запрете да ће увести те мере, чиме истог тренутка утичу на валуте “непријатељских” земаља.
На пример, прошле године у априлу, након америчких санкција против компаније Олега Дерипаске, рубља је почела оштро да слаби. Од августа је започео нови круг депресијације рубље, а опет су биле одговорне САД. Тако је рубља, која има слободан курс, реаговала на претњу новим санкцијама против Русије.
Случај Турске је такође евидентан пример америчке манипулације валутом. Такође због претњи санкцијама и разним другим облицима притиска турска лира је прошле године потонула, али је Централна банка Турске с неколико интервенција успела да врати курс и прихватљиве оквире. Али, губици су били енормни, а све је последица новог спољнополитичког курса Анкаре.
Данас су, због ескалације трговинског рата, глобална тржишта поново под притиском, а сва валутна тржишта у настајању су у “црвеном”. Русија није изузетак, иако рубља изгледа боље од многих других валута она ипак поступно слаби. Тако Сједињене Државе несвесно помажу девалвацију руске валуте, чиме руски извоз на светским тржиштима постаје конкурентнији.
Трампови покушаји да ослаби долар нису успели. Али зашто би Трамп то учинио, ако може да окриви друге земље за манипулацију и учини оно што мисли да је корисно за америчку економију.
Али, хоће ли нови талас царина који би требало да преплави Јапан, Јужну Кореју, Индију, Немачку, Швајцарску, Русију, Вијетнам, Тајланд, Индонезију, Ирску, Малезију и друге, без Кине, која има “посебан третман”, сигурно бити ветар у леђа америчкој економији и трговинском билансу? Трамп је уверен да хоће, али истовремено прогласити рат читавом свету не делује баш као одлука мудрог државника.
Сиријски брод који носи нафту погођену ракетом у источној Сирији! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com
