Гледаћају колико је то укупно, долазимо до између 960 милиона до чак 1,2 милијарде евра!
Како показује истраживање Института за развој и иновације, названо "Цена младог емигранта", у особу која је у Србији завршила основно образовање уложено је 13.572 евра. Свршени матурант средње школе односно гимназије потрошио је 20.854 евра на образовање, а када дипломирате на основним студијама у Србији, у вас је уложено 34.139 евра.
Истраживање подразумева да основне студије у нашој земљи у просеку трају пет година, те се и то одразило на рачуницу. Дакле, годишње се у једног студента уложи нешто више од две и по хиљаде евра.
"Најскупља" је она особа која је завршила и постдипломске студије, јер је у њу уложено чак 54.576 евра. Напомиње се ипак, да процену трошкова докторског образовања није лако извршити, због недоступности података у потребним структурама, али закључак који је угрубо могао да се изведе јесте да се око 55.000 евра у просеку троши на образовање доктора наука.
Истраживање се с једне стране ограђује, те се наводи да ове бројке одговарају некоме ко је завршио основну или средњу школу, факултет, односно постдипломске студије 2018. године, имајући у виду цене трошкова које су узели у обзир, а које су ограничили на протеклих неколико година.
У сваком случају, када све ове податке укрстимо са бројем особа који оду из наше земље, долазимо до податка да годишње укупно из Србије "изађе" између 960 милиона до 1,2 милијарде евра, у зависности од тога каква је била образовна структура исељеника.
Ради поређења, укупна зарада од извоза информационих комуникационих услуга у 2018. години износила је око 1,1 милијарду евра, док су приходи целог пољопривредног сектора, у плодним годинама, износили око 900 милиона евра.
Ипак, као што и назив истраживања поштено каже, оно јесте концентрисано на млађу популацију, али ми свакако остајемо без одговора на питање колико је уложено у неког ко је емигрирао а има, рецимо, педесетак година.
Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), процењује да је у периоду од 2012. до 2016. године око 245.000 људи напустило Србију, односно око 49.000 људи годишње.
Већина, око 60.000 њих, напустила је Србију 2015. године, што је за 15.000 више него у 2016. Важно је напоменути да су у податке укључени сви људи који су напустили земљу, укључујуц́и и оне који су отишли да раде привремено, да се образују, или су били упуц́ени на интеркомпанијске трансфере, као и друге облике привремене миграције радне снаге.
У сваком случају, аутори студије израчунали су годишњи просек и дошли до закључка да је просечни годишњи нето одлив становништва Србије око 15.700 људи, а трошкови образовања који се примењују на овај број миграната износе 300 до 400 милиона еура.
Какав су дочек Британци припредили Трампу, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
