Србија се нашла међу 68 држава које од 1991. године није посетио ниједан амерички председник. Махом су у питању земље у Африци. Последњи је у Београд дошао Џими Картер у септембру 1980. Ипак, имајући у виду да се победом Доналда Трампа на председничким изборима променило гледиште нове америчке администрације и да је смекшан став према коме је питање КиМ заувек решено 2008. године признањем независности, и без уважавања било каквог интереса Србије, стиче се утисак да би се ускоро могле поклопити коцкице за његов долазак. Позив стоји, председник Александар Вучић упутио га је у септембру 2017. године приликом сусрета у Њујорку, у оквиру Генералне скупштине Уједињених нација. Да се врата за овакву опцију отварају указује и чињеница да САД не крије да је заинтересована да учествује у решавању косовског питања, о чему сведочи и писмо које је Трамп послао званичницима Србије и Косова, наводећи да је спреман да пружи помоћ у напорима да постигне договор који би уважавао интересе Косова и Србије.
То сматра и министар спољних послова Ивица Дачић, који каже да је за очекивати да Трамп дође у Србију.
- Трампов долазак у Србију уско је повезан са дешавањима на међународној политичкој сцени. То је свима јасно, и није изненађење. За очекивати је да ћемо га угостити у Београду, али је ствар процене његове администрације када то треба да се деси. Они ће одлучити да ли је боље да дође док још траје решавање питања односа Београда и Приштине, или када договор већ буде на столу - каже Дачић.
Исто мисли и бивши дипломата Живадин Јовановић.
- Србија води уравнотежену спољну политику и било би добро да дође до размене посета на највишем нивоу. Чини ми се да је терен за то спреман, од инаугурационог говора се види да Трамп не жели да настави Блерову и Клинтонову политику. Мој став је да он нема никаквог интереса да баштини неморалну и разбијачку политику Клинтона, Олбрајтове и Блера и да је прихвати као наслеђе највеће демократије на свету - сматра Јовановић.
Говорећи о томе зашто се посета није десеила раније, Јовановић каже да је очигледно је да су приоритети САД били на другим странама.
- Ако гледамо 1991. годину, треба се присетити да је то било победничко време, после рушења Берлинског зида, када су слободно бирале партнере без икаквих препрека. Очигледно да им, барем у то време, нисмо били у видокругу. Зашто, то може да се посматра из више праваца, али чињеница је да разбијање Југославије, које је почело много пре 1991, јесте био интерес САД. У доба Тита било је другачије, Никсон је био па Форд, а уследила је и Титова посета САД и Канади. Не треба изгубити из вида да Америка ни после Дејтона није званично признавала СРЈ и заједницу Србије и Црне Горе, нити је имала амбасаду у Београду, већ америчко представништво. Тако нас је Америка перципирала, надам се да ће се то ускоро променити - каже Јовановић.
Иначе, пре Картера, 1975. године у Београд је дошао амерички председник Џералд Форд, а пратњи државног секретара САД Хенри Кисинџера, а пет година раније, 30. септембра 1970. у Београду је био амерички председник Ричард Никсон са супругом Пет.
Близак сусрет у Њујорку
Остало је забележено да је првог дана сусрета у ГС УН, пре две године, шеф дипломатије Ивица Дачић пришао Трампу и показао, како је сам касније објаснио, неколико насловних страница српских медија.
Дачић је рекао да су то биле све насловне стране наших новина када је Трамп изабран и открио да му је Трамп дао број особе за контакт и да га је питао да ли Ана Ивановић и даље игра тенис.
Срђа Трифковић о пет болних мера које ће ућуткати одметнике у Приштини! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
