Многи Вас препознају као великог љубитеља књига и тако је настао и Ваш јутјуб канал. Како је почела Ваша љубав према књигама?
Свака особа се свакодневно сусреће са разноразним проблемима и стресовима. Понекад нам се чини да излаза нема, дотакнемо дно и ту останемо. Књига “Колиба” аутора Вилијема Пол Јанга ми је помогла да се са тог дна издигнем, схватим шта је живот и да нисам једина особа коме у животу не иде онако како је планирао.
Од читаоца, постали сте писац и објавили причу "Марија милости пуна", какав је осећај бити читалац, а какав писац?
Моја кућна библиотека је богата са око 300 књига различитих жанрова. Свака књига ме нечему научи, за мене су све књиге исте, читањем заборавим на проблеме и одлутам у магични свет, макар на трен. Писати није ни мало лако, свако ко тако мисли нека се опроба и схватиће сам. Могу рећи да сам поносан на своју прву причу “Марија милости пуна”, у питању је хорор/мистерија. Недавно је изашла у збирци хорор прича “Бесан” у издању издавачке куће “Словенско слово”. Јако сам поносан на себе, ово је само почетак моје каријере као писца.
Прича је део збирке хорор прича “Бесан”, зашто сте изабрали баш овај жанр?
Сматрам да хорор, као жанр, није пуно заступљен код нас у Србији, најтеже је писати хорор, иако можда не делује тако. Од малена сам љубитељ хорор филмова и књига.
Ваша прича прати тешку судбину једне породице, где сте пронашли инспирацију?
Када сам био дете имао сам кошмар где ми је у сну дошла особа одевена као калуђерица, изгледала је исто као из описа моје приче, решио сам да то једног дана ставим на папир, инспирацију сам пронашао у себи.
Који жанр највише читате?
Највише волим трилере/хорор мистерије, њих најбрже читам, волим тај адреналин који читалац има док чита добре напете трилер мистерије. Обожавам обимне књиге које у себи садрже драму, често се пронађем у неким ликовима из књиге и са њиховим судбинама.
Какви су читаоци, а какви писци у Србији?
Свакодневно се много људи у књишкој заједници труди да што више прошире љубав према писаној речи и читању. Ту убрајам и себе, преко свих друштвених мрежа, јутјуб канала “Игорове Рецензије”, блога... Читаоци у Србији су јако искрени, домаћи књижевници често не умеју довољно ценити искреност читалаца. Велика сам подршка домаћих писаца и увек ћу то бити.
Извор:Правда
