Кратак одговор је да не можемо да знамо.

Ови реактори су модификовани како би се смањио ризик од друге сличне катастрофе, кажу стручњаци, али они још нису безбедни као вец́ина реактора у западном стилу. И нема међународних гаранција које би спречиле изградњу нових постројења са сличним недостацима.

- Постоји читав низ различитих типова реактора, чија се употреба разматра у разним земљама, а који се значајно разликују од стандардног реактора са лаком односно обичном водом. Многи од њих имају безбедносне недостатке чији значај пројектанти умањују. Што се више ствари мењају, то више остају исте - рекао је Едвин Лиман, виши научник и вршилац дужности директора Пројекта нуклеарне безбедности при Унији забринутих научника.

Реактор 4

Реактори РБМК-1000 као што је био злогласни реактор 4 у Чернобиљу, користили су се само у Совјетској унији. Они се разликују од реактора са лаком водом који се састоји од језгра - реакторске посуде која садржи нуклеарни материјал, који хлади вода која циркулише.

У нуклеарној фисији, атом (уранијум, у овом случају) се дели, стварајући топлоту и слободне неутроне, који ударају у друге атоме, узрокујући да се и они поделе и ослободе топлоту и више неутрона. Топлота претвара циркулишућу воду у пару, која затим окрец́е турбину, стварајући електричну енергију. Код реактора са лаком водом, вода се понаша и као модератор односно успоривач неутрона, па тако контролише нуклеарну фисију у језгру.

Модератор успорава слободне неуроне тако да постоји већа вероватноћа да наставе реакцију фисије, чинећи реакцију ефикаснијом. Када се реактор загреје, више воде се претвара у пару, а мање је расположиво за играње ове улоге модератора. Као резултат, реакција фисије се успорава. Ова негативна повратна спрега је кључна безбедносна карактеристика која помаже да се реактори не прегреју.

Код реактора типа РБМК-1000 ствари су другачије. Они такође користе воду за расхлађивање, али и графитне блокове као модераторе.

- Варијације у конструкцији реактора омогућиле су да се користи мање обогаћено гориво (уранијум) него што је то уобичајено и да се електрана допуњава горивом док ради. Али са раздвојеним улогама расхладне течности и модератора, негативна повратна спрега "више паре, мање реактивности" више не постоји. Уместо тога, РБМК реактори имају оно што се зове "позитивни коефицијент празнине". Када реактор има позитивни коефицијент празнине, реакција фисије убрзава како се расхладна вода претвара у пару, а не успорава. То је зато што кључање ствара мехуриће, или шупљине, у води, што олакшава да неутрони путују право до графитног модератора који побољшава фисију, рекао је Ларс-Ерик Де Гер, нуклеарни физичар који је некад радио за Шведску одбрамбено истраживачку агенцију.

Тада настаје проблем, како је он рекао: фисија постаје ефикаснија, реактор постаје топлији, вода постаје врелија, фисија постаје још ефикаснија, а процес се наставља.

Увод у катастрофу

Едвин Лиман каже да када је Чернобиљска електрана радила пуном паром, то није био велики проблем, на вишим температурама уранијум апсорбује више неутрона, чиме постаје мање реактиван. Међутим, на нижим температурама, РБМК-100 реактори постају нестабилни.

Уочи чернобиљске несреће 26. априла 1986. године, оператери су обавили тест да би утврдили да ли турбина електране може да покрене опрему за ванредне ситуације током нестанка струје. Овај тест је захтевао покретање постројења смањеном снагом. Док је снага била смањена, оператерима је наложено од власти у Кијеву да зауставе процес. Конвенционална електрана је престала да ради, па је била потребна производња из чернобиљске електране.

- То је био главни разлог зашто се све то догодило на крају - рекао је Де Гер.

Постројење је радило на делимичној снази девет сати. Када су оператери добили зелено светло за покретање по пуној снази, дошло је до накупљања ксенона који апсорбује неутроне у реактору, и они нису могли да одрже одговарајући ниво фисије. Покушавајуц́и да повећају снагу, оператери су уклонили све контролне шипке, које су направљене од бор карбида који упија неутроне и користе се за успоравање реакције фисије. Оператери су такође смањили проток воде кроз реактор. Ово је погоршало проблем позитивног коефицијента празнине, наводи Агенција за нуклеарну енергију. Одједном, реакција је заиста постала веома интензивна. За неколико секунди, снага је порасла до 100 пута више него што је реактор дизајниран да издржи.

Било је и других недостатака у дизајну који су отежавали да се ситуација врати под контролу када је почела. На пример, контролне шипке су имале графит на крајевима, каже Де Гер. Када су оператери видели да је реактор почео да се отима контроли и покушали да врате контролне шипке, оне су се заглавиле. Непосредни ефекат није био да се успорава фисија, већ да се локално појачава, јер додатни графит на врховима иницијално повец́ава ефикасност реакције фисије у близини. Брзо су уследиле две експлозије. Научници још увек расправљају о томе шта је изазвало сваку експлозију.

Направљене измене

Када је 14. маја Михаил Горбачов испричао свету шта се десило, почела је нова ера сарадње око нуклеарне безбедности.

У августу 1986. године, Међународна агенција за атомску енергију одржала је самит у Бечу након несреће, а совјетски научници су му приступили веома отворено, рекао је Де Гер, који је присуствовао.

У одговору на Чернобиљ совјетске власти су наредиле извршење измена и на другим РБМК-1000 реакторима у погону, 17 у то време. Према Светској нуклеарној асоцијацији, која промовише нуклеарну енергију, ове промене су укључивале додавање инхибитора у језгру како би се спречиле бурне реакције када реактор не ради пуном снагом, повец́ање броја контролних шипки које се користе у раду и повећање обогаћивања горива. Контролне шипке су такође накнадно уграђене тако да се графит не би померио у положај који би повећао реактивност.

Остала три реактора Чернобиља радила су до 2000. године, али су од тада затворена, као и још два РБМК-а у Литванији, који су затворени као услов те земље за улазак у Европску унију. Постоје четири реактора РБМК који раде у Курску, три у Смоленску и три у Санкт Петербургу (четврти је пензионисан у децембру 2018. године). Ови реактори "нису тако добри као наши", каже Де Гер, "али су бољи него што су некада били."

- Упркос потенцијално међународним ефектима инцидента нуклеарне електране, не постоји обавезујући међународни споразум о томе шта представља "безбедну" електрану - рекао је Лиман.

- Конвенција о нуклеарној безбедности захтева од земаља да буду транспарентне у погледу својих безбедносних мера и дозвољавају прегледе постројења, рекао је он, али не постоје механизми примене или санкције. Поједине земље имају своје регулаторне агенције, које су само онолико независне, колико им то дозволе локалне власти - каже Лиман.

- У земљама у којима постоји необуздана корупција и недостатак доброг управљања, како можете очекивати да ће било која независна регулаторна агенција моћи функционирати? - Лиман је рекао.

И даље постоје реактори који стварају позитивни коефицијент празнине и има их у Русији, Кини, Индији, Јапану, па и у Канади (додуше онај у Јапану није оперативан, а ни онај у Индији се још не користи).

- Дизајнери тврде да ако све узмете у обзир, свеукупно су сигурни. Али дизајнери не би требало да буду претерано уверени у своје системе. Такво размишљање је довело Совјете у невољу. И то и нас може довести у невољу, ако не поштујемо оно што не знамо - закључио је Лиман.

У Сирији се воде жестоке борбе, а подигнута је и авијација, више о томе ОВДЕ.

Извор: Блиц