САД су започеле трговински рат са Кином који је ескалирао наметањем царина на део увоза кинеске робе у САД, на шта је Кина одговорила царинама на америчке пољопривредне и друге производе, али и супституцијом увоза из Сједињених Држава.
Успркос упозорењима америчких стручњака и власника великих компанија, да царине доносе више штете него користи Сједињеним Државама, Трамп не одустаје од притиска и у јучерашњем интервјуу је поручио да је Кина упозната са америчким захтевима, који би омогућили постизање трговинског споразума. Ако се они нису променили од последње рунде преговора, одржане у мају у Вашингтону, мало је вероватно да ће Кина пристати на неповољне уговоре.
У случају непостизања споразума са Пекингом, Трампов план је да ограничи пословање са Кином. Упитан да коментарише потез компанија које су своју производњу преселиле из Кине у Вијетнам, Трамп је поручио „да је Вијетнам према Сједињеним Државама још гори него Кина“.
Трговинска осовина Русија, Индија и Кина?
Кина је у понедељак потврдила да ће кинески председник Си Ђинпинг у Осаки присуствовати неформалном састанку са челницима Русије и Индије. Према извештајима медија, током самита Шангајске организације за сарадњу, у главном граду Киргистана, Бишкеку, индијски премијер Нарендра Моди је руском председнику Владимиру Путину изнео идеју о другом руско-индијско-кинеском састанку. С обзиром на недавне трговинске напетости трију земаља са Сједињеним Државама, овај трилатерални састанак ће недвосмислено привући велику пажњу.
Наравно, ово није први пут да ће челници три светске силе одржати састанак током самита Г20. Овакав састанак је одржан и раније, а вође трију земље су се сусретале на мултилатералним састанцима лидера групе БРИКС и током самита Г20 у Буенос Ајресу прошле године.
Међутим, док је Индија заједнички расправљала о супротстављању трговинском протекционизму с Русијом и Кином током последњег самита Г20, Нарендра Моди је одржао и састанак с челницима САД-а и Јапана како би разменили мишљења о важним темама као што су поморска безбедност. У одређеној мери, Индија је доследно успела да одржава равнотежу између својих суседа у Евроазији и америчког индо-пацифичког блока, како би добила одређене користи од обе стране.
Треба напоменути да Индија има стратешко партнерство са Сједињеним Државама, а Вашингтон на Њу Делхи, иако претерано, рачуна као на „главног одбрамбеног партнера“.
Међутим, визија стратешке сарадње САД-а је прилично чудна. Наиме, успркос сталним понављањима како је Индија за САД важан одбрамбени савезник у индо-пацифичкој регији, то није спречило САД да отвори нови фронт у глобалном трговинском рату и учини Индију својом најновијом метом. Америчка влада недавно је укинула трговинске повластице за Индију, које су од царина изузимале индијске робе вредне 54 милијарде долара. Као одговор на то, Индија је најавила да ће наметнути царине одмазде за циљане америчке производе које се продају у Индији.
Што се тиче Русије и Кине, САД су већ наметнуле неколико кругова санкција Русији, док су Кина и САД сада у трговинском рату који покрива готово сву робу између две економјијие. Као одговор на то, Кина и Русија су се раније овог месеца договориле да ће подићи своје односе на ниво свеобухватног стратешког партнерства за координацију у новом раздобљу, чинећи тако две земље међусобно поузданим партнерима.
Каква год била сврха Модијевог предлога, да се одржи други руско-индијско-кинески састанак, овај пут се очекује да ће трилатерални преговори донети конкретније резултате, посебно у позадини тренутног трговинског рата.
Ако трилатерални састанак жели да створи оквир за прагматичнији приступ трговинским и економским питањима између три земље, Кина сматра како се то не може постићи слоганима о заједничком супротстављању трговинском протекционизму, већ да таква сарадња захтева специфичне планове и мере.
Пре тога је Русија предложила идеју о јачању међусобне повезаности међу земљама БРИКС-а, где има довољно простора за три земље да учине више у том погледу. Још један занимљив смер је могућност повезивање међународног коридора „Север-југ“ од Санкт Петербурга до Ирана и Индије с кинеском иницијативом „Један појас – један пут“.
Штавише, Индија се недавно појавила као посебно активан партнер у међународној енергетској сарадњи, што је, с обзиром на нове америчке санкције против Ирана, потпуно разумљиво. Индија је други највећи ирански купац сирове нафте. Кина је други највећи светски увозник ЛНГ-а, а Индија је четврта. Две земље су такође велики увозници нафте и имају велику куповну моћ на глобалном, енергетском тржишту.
Према извештајима индијских медија, Индија и Кина планирају да успоставе аранжмане за стварање блока купаца како би се смањио утицај главних добављача нафте на цене нафте. У међувремену, како би се избегли финансијски ризици донесени америчким санкцијама, Русија је, како се извештава, последњих година напорно радила на де-доларизацијском програму.
У подручју технолошке сарадње се, у неким секторима, иако још увек постоје одређена ограничења, могу постићи побољшања. На пример, Кина и Русија су потписале споразум о сарадњи у новембру 2018. године између својих глобалних, навигацијских, сателитских система, кинеске компаније БеиДоу и руског ГЛОНАСС-а.
Све ово су теме које ће бити тема преговора на трилатералном састанку вођа Кине, Русије и Индије у Осаки, који је договорен на предлог индијског премијера Модија, што је посебно важно у контексту отварања новог фронта у трговинском рату Сједињених Држава против конкурентских сила, али и „савезника“.
Уз претње царинама, САД ударају на кинеске банке
Уочи сусрета Трампа и Си Ђинпинга Вашингтон се водлучио не само на претње новим царинама, већ и на кажњавање кинеских банака, што је Пекинг врло лоше примио.
Кинеско министарство спољних послова је у уторак оштро критиковало америчку одлуку о истрази кинеских банака због наводних кршења америчких санкција, казавши како се противи америчкој надлежности.
Три велике кинеске банке могу се суочити са финансијском “смртном казном” зато што је амерички судија “изјавио да не поштују суд и судске позиве у истрази о кршењима санкција против Северне Кореје”, преноси Вашингтон пост.
Кинеске банке споменуте у извештају негирале су да су под истрагом због сумње на кршење америчких закона.
Међутим, наводна “казна” не може се толерисати, чак и ако је то само димна бомба у трговинском рату са Сједињеним Државама. Кина подсећа да строго спроводи санкције Савета безбедности Уједињених нација, али да није у обавези да подржава једностране акције САД-а.
Ако америчка влада захтева од кинеских банака да размењују податке о клијентима и банковне податке, мора постојати уверљив доказ који потврђује тврдњу да су те банке прекршиле санкције УН-а, а не оне Вашингтона. Иначе ће то бити неразуман напад на кинеске финансијске институције усред ескалирајућег трговинског рата, подсећа Пекинг.
Како се може супротставити америчкој надлежности на кинески финансијски сектор? На мере које САД усвоје против кинеских банака Пекинг са сличним противмерама може одговорити циљањем америчких финансијских институција које послују у Кини, што се америчким банкарима неће свидети.
Велика зависност америчких компанија од кинеског тржишта је главни адут Пекинга у супротстављању могућим америчким финансијским санкцијама.
Без обзира на то да ли је извештај Wасхингтон Пост-а истинит или не, финансијско застрашивање је упозорење Кини да што пре изради и објави попис непоузданих субјеката.
Ако се велике кинеске банке суоче са “смртном казном”, тада Пекинг као непоуздане субјекте може навести неке америчке компаније и казнити америчке финансијске институције као што су Цитибанк и Морган Станлеy за “финансијску помоћ” америчким компанијама са кинеске „црне листе“.
Кинески државни лист Глобал Тајмс „подсећа“ како Пекинг што пре мора да изради резервни план како би смањио своју зависност од финанцијских институција под утицајем САД-а.
„Садашњи глобални финансијски ланци снабдевања су сложена мрежа, али политика америчког унилатерализма оставља народе без избора и земље морају да покидају ове ланце и теже финансијској независности с мерама као што је омогућавање трансакција изван глобалног система наплате СWИФТ. Једном када се тај процес заврши, америчка финансијска хегемонија биће разбијена“, пише Ху Веијиа, кинески економски аналитичар партијског листа Глобал Тајмс.
Као што је обичај, кинески државни врх не даје превише информација о предстојећим преговорима Си Ђинпинга са Трампом у Осаки. Јуче је кинеско министарство спољних послова конференцију за новинаре углавном посветило демонстрацијама у Хонг Конгу, за које је потпарол МВП Кине Генг Шуанг рекао „да су подстакнуте из Лондона и да Велика Британија мора да престане са уплитањем у унутрашње послове Кине“.
Трговински рат и претње Вашингтона непосредно уочи самита Г20 у Осаки тако нису била тема на јучерашњој конференцији, а резултате преговора Трампа и Си Ђинпинга и кинеског вође с Путином и Модијем, који ће прилично утицати на глобалну економију, видећемо по завршетку предстојећег самита Г20 у Јапану.
Додатне руске трупе ушле у Венецуелу! Очекују обрачун са САД! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com
