Иако је ово месецима уназад најављивано, пре неколико дана се коначно и десило. Док са једне стране приштинске и албанске власти овај потез објашњавају као добру ствар и блиску сарадњу, Србија упозорава да је реч о врло озбиљној ствари која је само још један од корака ка стварању такозване "велике Албаније", иначе нескривене тежње већине Албанаца не само на Косову и Метохији и Албанији, већ и оних у Црној Гори и Северној Македонији.

Параф на споразум ставили су косовски и албански министри спољних послова Беџет Пацоли и Гент Чакај, и он подразумева уједињавање и координисање спољних политика, али и заједничке амбасаде, размену особља и искуства.

На овај начин је, практично, учињен још један корак ка приближавању Тиране и Приштине, који је посебно интензивиран последњих годину-две.

На последњи у низу потеза приближавању Тиране и Приштине, реаговала је премијерка Србије Ана Брнабић, која је навела да је скандалозно што је реакција САД и ЕУ изостала.

- Страшно је то што су Приштина и Тирана потписале споразум да сада имају заједничку спољну политику. Ово није наивно, ово је изузетно озбиљно. Скандал је да још увек нисмо видели никакве званичне реакције ни од САД ни од ЕУ - рекла је Брнабић, истакавши да се све то дешава у тренутку када "ЕУ не може да реагује, јер се формира нова Европска комисија, бирају се нови чланови".

Још оштрији био је српски шеф дипломатије Ивица Дачић, који је за овај споразум рекао да је "арматура у темељима велике Албаније коју несметано зидају у срцу Европе". Казао је и да Приштина не може самостално ни да води спољну политику, "јер су Косово и Метохија саставни део Србије, а камоли да има заједничку спољну политику са Албанијом".

Он је, међутим, наставио о томе да говори и претходних дана, када је албанском премијеру Едију Рами, који је рекао да Србија не треба да се осећа угрожено због споразума Тиране и Приштине о заједничкој спољној политици јер у региону "треба престати са "истим старим с*ањима из прошлости". На ову констатацију, Дачић је казао да је "велика Албанија велико с*ање".

Такође, о томе је причао и пре два дана у Сарајеву, на самиту на коме су учествовали представници земаља Југоисточне Европе, али не и Приштине, која је одбила учешће.

- Шта још треба да се нацрта, да неко не жели да види да је у питању стварање "велике Албаније"? Замислите када би Србија сада потписала један такав споразум са Републиком Српском? Да ли је то онда нарушавање територијалног интегритета БиХ или неких интереса? Вероватно би то сви осудили - рекао је Дачић, уз опаску да је "за њих је све то дечија игра".

Како каже докторанд и асистент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић, овакав потез му више личи на показивање "шта би могло да буде ако Кособво не буде признато као држава у пуном капацитету".

- Желе да покажу да у том случају имају план Б. То би могло да значи да ће, рецимо, Албанија представљати глас Косова и појачавати њихову дипломатску мрежу - објашњава Сурлић.

Рама и "велика Албанија"

Пре непуна два месеца албански премијер Еди Рама, који у последње време не крије своје тежње ка заједници свих Албанаца, поново је, по ко зна који пут, говорио о њиховом уједињењу.

- Албанци у Албанији и на Косову су браћа која данас живе у две различите државе и треба да се уједине - једна је од његових скорашњих изјава.

Томе у прилог говори и заједничка седница косовске и албанске владе с краја прошле године у Пећи, где је управо Рама представљао идеју о "националном пројекту уједињења Албаније и Косова", и позвао приштинске власти да започну са израдом "заједничке стратегије уједињења Албанаца до 2025. године".

Међутим, то је само део приче о идејама, али и о конкретним активностима две стране, које понекад прођу испод радара, бар овдашњој јавности. Листа потеза у том циљу није мала, а заједничка спољна политика и дипломатска представништва су само један од њих.

Заједничке седнице влада

Прошлогодишња седница две владе у Пећи само је једна у низу које годинама уназад одржавају Приштина и Тирана. Сваки пут се на њима потписују и споразуми о сарадњи из најразличитијих области: спољне политике, културе, пољопривреде, евроинтеграција, размени искустава и развоју политика, сарадњи агенција за инвестиције... То међутим, није и једина ствар.

Брисање царина

Ово је такође једна од мера о којој је било речи ранијих година, а која је делом реализована ове. Наиме, у јануару 2019. у албанској луци Драч отворена је испостава косовске царине. Како је том приликом речено, отварање ове испоставе треба да олакша трговину и проток роба и путника, али и да помогне јачање економије "обе земље".

И ово се десило после прошлогодишње седнице две владе у Пећи, када је албанска влада подржала успостављању царина од 100 одсто за север Косова, док би она требало да буде "нула" одсто када је у питању југ КиМ.

Укидање граница

Од прошле године актуелна је и идеја о укидању граница између Албаније и Косова. Суштина је да Косово и Албанија више неће имати класичну границу, као што је она између две земље, односно неће их заустављати гранична полиција са обе стране. Тако би се практично добио "шенген" између ове две земље.

Документ који ово предвиђа је, иначе, усвојила тзв. косовска скупштина.

Возачке дозволе

Још једна ствар која би значила боље повезивање су возачке дозволе, односно намера да се донесу прописи који би признавали албанске возачке дозволе на КиМ, и обрнуто.

Инфратсруктура

Сарадња приштинских и власти у Тирани када је у питању инфраструктура такође није непознаница, ако се узме у обзир експресна изградња аутопута дугог 137 километара који је повезао ова два града.

То је, међутим, само један од пројеката на коме заједно раде две стране.

Укидање роминга

Такође потез о коме се доста дуго прича, а идеја је да роминг тарифе између Косова и Албаније буду укинуте. Тзв. косовска скупштина је још прошле године усвојила одлуку о укидању роминга за мобилну телефонију између оператера на Косову и оних у Албанији.

Клинтонов пајтос у Југославији куповао девојке за секс? Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц