Наиме, посланици СРС данас носе беџеве на којима пише да у Сребеници није било геноцида.
На то, али и на обраћање лидера радикала Војислава Шешеља реаговао је посланик Странке модерне Србије Владимир Ђурић. Он је хтео да, како је рекао, подсети надлежно тужилаштво да је Кривичним закоником Србије прописано да ће казном затвора до пет година казнити онај ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида и уколико су та дела утврђена правоснажном пресудом.
Ђурић је навео да је Међународни суд правде у Хагу пресудио да се у Сребреници десио геноцид и осудио 15 особа.
- Свеокупно Хашки суд, судови у БиХ, Хрватској и Србији до сада су осудили 47 особа на укупно 704 године затвора за геноцид, злочин против човечности и друге злочине почињене у Сребреници јула 1995. године, а Европски парламент је у резолуцији прошле године изнео став да жали због континуираног порицања геноцида од неких српских власти - рекао је Ђурић.
Он је навео да се у резолуцији наглашава да је признавање геноцида основни корак на путу Србије ка ЕУ.
На његово излагање одговорио је посланик Народне сељачке странке Маријан Ристичевић рекавши да је Ђурић злонамерно прочитао одредбе закона које се односе на негирање геноцида.
- Забрањено је негирати геноцид, али само онај који је утврђен сталним Међународним судом правде, а не Хашким трибуналом. Још једном је грубо обмануо народне посланике и овде некима припретио казном затвора - рекао је Ристичевић.
И био је у праву, јер у члан 387 став 5 Кривичног законика пише:
- Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Значи, јасно стоји Међународног кривичног суда, а не Међународног суда правде.
- У Србији није кажњиво негирање геноцида у Сребреници - каже Милан Шкулић, професор Кривичног права на београдском Правном факултету.
Како каже у нашем законику стоји Међународни кривични суд.
- Мисли се на стални Међународни кривични суд. Значи има велико "М" у имену, не мисли се на било који међународни кривични суд. Мисли се на суд који је настао Римским статутом, много касније од Хашког трибунала - истакао је Шкулић.
Треба разликовати ове три судске институције: Међународни суд правде, Међународни кривични суд (који се помиње у нашем Кривичном законику) и Међународни кривични трибунал за бившу Југославију.
Међународни суд правде (МСП) је главни судски орган Уједињених нација. Седиште овог суда је у Палати мира у Хагу. Основан је 1945. године према одредбама Повеље Уједињених нација, а почео је са радом 1946. као наследник Сталног суда за међународно право.
МСП не треба мешати са Међународним кривичним судом, који такође потенцијално има „глобалну“ надлежност. Наиме, Међународни кривични суд је међународни суд, такође, са седиштем у Хагу, а основан је Римским статутом који је ступио на снагу 1. јула 2002. године.
Међународни кривични суд представља тело надлежно за суђења за међународна кривична дела почињена на територији или од стране држављана држава које су приступиле суду. Оснивање суда је подржало близу 90 земаља, али не и САД, Русија и Кина.
Такође, овај суд не треба мешати и са нама најпознатијим Хашким трибуналом, односно Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију, који је био међународни ад хок суд са седиштем у Хагу.
Ко је човек кога је Аркан послао да убије Марића, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Телеграф
