Цвеће на спомен-обelежје положиле су делегације општина Сребреница и Братунац, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Удружења логораша регије Бирач, борачких организација Сребренице и Братунца, те делегација Српске радикалне странке Србије и општинске страначке делегације.
Парастосу је присуствовала и цвеће на спомен-обележје положила и група од двадесетак бициклиста, који су организовали бициклистичку вожњу од Братунца и Сребренице до Залазја као знак захвалности настрадалима, а планирају да та њихова активност постане традиционална.
Начелник општине Сребреница Младен Грујичић рекао је да је порука са Залазја иста као и претходних година, само се бројка мења, а то је “27 година од злочина без казне” у Залазју и да породице настрадалих још чекају и траже истину и правду.
“Сребреница је напуштена када је реч о српским жртвама. Нико није осуђен за злочине над сребреничким Србима у Хашком трибуналу, и то је разлог зашто не верујемо у рад међународног, али и Суда БиХ”, поручио је Грујичић.
Он пита ко је побио више од 1.000 људи – Срба из Сребренице и Братунца, те констатује да, уколико неко буде осуђен због тога, онда ће се видети да у Поточарима нису сахрањени цивили, него бошњачки војници који су починили злочин овде у српском селу Залазје и бројним селима око Сребренице и Братунца.
Грујичић истиче да су највећи злочини чињени на највеће српске празнике када су људи били неспремни да пруже отпор.
“Кренули су да та села етнички очисте и побију српски народ, а народ је стао у одбрану и доживео трагедију за коју неко мора да одговара. Они који ту правду деле неће да чују наше захтеве и доказе, јер не желе да признају и било кога осуде за злочине почињене над српским народом, упркос чињеницама и материјалним доказима који су им давно достављени. То показује да су Међународни и Суд БиХ једнострани и формирани само да суде Србима”, поручио је Грујичић.
Према његовим речима, апсурдно је да ако неко каже да се није догодио геноцид у Сребреници одмах добија хиљаде претњи и увреда, док се српске жртве негирају.
“Геноцид је почињен три пута над српским народом у прошлом веку, а због тога нико није одговарао. Српски народ не верује судовима и њиховој правди јер штите бошњачку страну и јер, уколико неко буде осуђен за злочине над Србима, то ремети слику о карактеру рата створену о наводним бошњачким цивилним жртвама у укопаним у Поточарима, иако је свима познато да су ту укопани мушкарци-војници”, каже Грујичић.
Стоја Стевановић, којој су пре 27 година на Залазју нестала два брата, Радислав и Радисав Васиљевић, каже да је жалосно да нико није одговарао за масакрирање и паљење ратних заробљеника и да не верује у земаљску правду и рад Тужилаштва и Суда БиХ.
“Долазимо сваке године да се присетимо и одамо пошту Радиславу и Радисаву који су овде нестали. Радислав је размењен масакриран и спаљен 16. јула 1992. године, а препознали смо га по бурми на руци. Радисав је ексхумиран 2003. године овде на Залазју, а на његову идентификацију смо чекали десет година. Обојицу смо сахранили у Братунцу”, навела је Стевановићева.
Пре парастоса, чланови породица погинулих, саборци, борачке и општинске делегације Сребренице и Братунца положили су цвеће на гробљу у Братунцу, где је сахрањен највећи број убијених, те на српским стратиштима у Биљачи и Сасама.
За злочине над Србима у Подрињу нико није одговарао и слоган овогодишњих “Петровданских дана” био је “27 година злочина без казне”.
Служењем парастоса на Залазју завршен је 23. меморијални, хуманитарно-духовни и културно-спортски програм “Петровдански дани” који је, поводом 27 година од страдања сребреничких Срба организовао Одбор за обележавање српског страдања Сребренице.
Тог трагичног Петровдана јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом ратног команданта муслиманских снага у Сребреници Насера Орића упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле, настављајући систематско и планско етничко чишћење српских простора у сребреничкој општини, започето у априлу те године. Осим 69 погинулих на Петровдан 1992. године, нестало је и заробљено још 22 Срба од којих се 10 још воде као нестали, а велики број је рањен.
Након мучења и злостављања у сребреничким логорима сви су убијени, а посмртне остатке њих 10 случајно је пронашао тим за тражење несталих из Тузле 10. јуна 2011. године у Залазју, приликом тражења муслиманских жртава.
Након више од годину дана, ти посмртни остаци су идентификовани и сахрањени 2012. године на Петровдан, два су пронађена и сахрањена раније, а за још 10 Срба несталих тог дана и даље се трага.
Прочитајте ОВДЕ шта су открили тајни документи о Насеру Орићу.
Извор: Срна
