На директно питање адвоката Горана Петронијевића да ли су његове повреде настале услед физичког злостављања, Дикић је то неуверљиво објаснио "падом". Индикативно је такође, да је недуго затим, генерал Дикић скоро необјашњиво отказао пуномоћје адвокату Петронијевићу.
Невино осуђени српски генерал Братислав Дикић је опет подвргнут физичком малтретирању у ЗИКС-у.
То није први пут, јер је Дикић и раније био на "мети" стражара који, у принципу, пребијају затворенике увек по налогу "одозго". Међутим, у овом случају се један број стражара супроставио "сугестији", па се тако и сазнало за цели случај. Иначе, затворски стражари најчешће туку у марици приликом транспорта, јер такве повреде се најлакше правдају, обајшњавајући се понекад као последице "удеса" или "наглих кочења".
Репресија која се спроводи над Дикићем од почетка судско-тужилачке фарсе зване "државни удар" је невиђена. Све је било усмерено ка томе да генерал Дикић призна непостојећу кривицу. У том смислу, важна полуга је и психолошки притисак на Дикића.
Чест "гост" у посети Дикићу је извјесни Љуба Милановић, неко ко представља безбедносне структуре Србије у оквиру амбасаде Србије у Подгорици, па се претпоставља да је он управо тај који покушава да усмерава будуће поступке невино осуђеног генерала. Милановић је, иначе, често виђен у "Хемери" у друштву ДПС функционера и представника црногорске АНБ.
Дикић је у склопу своје завршне речи, поновио да је неосновано ухапшен, и да је у том тренутку 892. дан проводи у самици ЗИКС-а.
- У току овог процеса и тужилачке истраге, није био циљ да се утврди истина, нити се према мени, ни у једном тренутку није односила претпоставка невиности, казао је тада Дикић.
Он је казао да ништа лоше није учинио, и да су тужиоци му нудили да призна кривично дело и добије 3 месеца затвора, на шта он није пристао јер није урадио ништа лоше и није хтио да лаже ни Суд, ни јавност.
Оптужени Дикић тврдио је током једног од излагања да му је СДТ Миливоје Катнић казао:
- Генерале, излечићу ја тебе у притвору! - алудирајући на тешко здравствено стање у којем се Дикић налази од хапшења. Дикић је такође тврдио да му је током разговора са СДТ-ом понуђен не само споразум о признању кривице већ и аболиција од стране председника Црне Горе Филипа Вујановића.
Напомињемо, да је "улога Дикића" у овом процесу сасвим извесно била плод намештаљке Специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића и његовог сарадника, а касније и званично сведока сарадника Саше Синђелића.
- Не може тако Саша, морамо неком да увалимо оружје, нећемо ваљда оним јадницима.. - реченица Миливоја Катнића која на најбољи могући начин, показује "потребу за учешћем" генерала Дикића, у како су га медији окарактерисали "суђењу века за тзв. државни удар".
Генерал Дикић је осуђен на осам година затвора, за дело које није починио, а при том, како постоје све индиције доживљава вербално и физичко злостављање, па се поставља оправдано питање да ли ће и на који начин реаговати држава Србија и заштити основна људска права својих држављана.
Подсетимо, невино осуђена Бранка Милић још увек је у просторијама амбасаде Србије у Подгорици.
Командант Жандармерије се састао са директором Националне гарде Русије! Више о томе ОВДЕ.
Извор: ИН4С
