Једна од земаља које је активно експлоатисала тактичке ловце МиГ-29 је била Источна Немачка. Ови авиони су продужили своју службу и после уједињења две Немачке, не само као део снага за брзо реаговање, него и у војним вежбама НАТО, где су играли улогу веома квалитетног и реалистичног условног непријатеља.
Први западни борбени авиони који су на оваквим војним вежбама учествовали заједно са совјетским авионима МиГ-29, били су пилоти из састава 510. ловачке ескадриле РВ САД опремљене ловцима F-16. Према речима капетана Мајка Макоја, који је био један од пилота из састава ове ескадриле, главна карактеристика совјетског ловца МиГ-29 је била висока маневарбилност на малим брзинама и систем за означавање циља који се налазио на кациги пилота. Амерички пилот је приметио, да је борба са овим авионима била слична као када су се вежбе радиле са ловцима F-18 Hornet. Ипак код совјетског ловца МиГ-29 је била једна кључна предност коју F-18 Hornet није могао да копира. А то су агилност и сирова снага овог апарата. Оба авиона су имали веома добре маневарске карактеристике при ниским брзинама, међутим код авиона F-18 је било проблема код убрзања приликом извођења оштрих маневара, те је често знао да се нађе у лошијој тактичкој позицији у односу на супарника. Поред тога, пилот који је управљао авионом МиГ-29 је могао да лансира ракету Р-73 на противнички авион ако се овај налазио под углом од 45 степени у односу на главну осу његовог лета.
Систем брзог захвата циља који се налазио на кациги пилота у авиону МиГ-29 је задавао огромне проблеме Американцима. Макој је напоменуо, да се овај систем показао далеко опаснијим него што се то испрва мислило: „Сваки пут када сам улетео у дуел са 29-ком, морао сам брзо да лансирам ИЦ мамце да би избегао ракете Р-73“- рекао је пилот. Са њим је сагласан још један пилот на ловцу F-16, потпуковник Гери Вест, који је био командант 510.ловачке ескадриле РВ САД. „Неколико наших пилота је чак помислило, да је употреба нишанских система на кацигама пилота на апаратима МиГ-29 довело „блиски ваздушни бој или dogfight“ у слепу улицу, тачније у ћорсокак из којег нема излаза.“ Међутим, касније се схватило да је амерички ловац F-16 ипак квалитетније решење када се ваздушна борба изводи на већим висинама, него на нижим, где је МиГ-29 суверено владао.
Капетан Макој и остали његови саборци су добили могућност да и сами управљају 29-кама. Они су се из првог лица могли уверити у недостатке које има овај авион. „Поглед из кокпита није било нешто што пилот ловачког авиона прижељкује, и овај детаљ нам је давао реалну предност“- рекао је он.
Немачки капетан Михаел Рајбах, који је у то време служио на совјетским тактичким ловцима МиГ-29 је потврдио овај недостатак на који је указао амерички колега: „Поглед из кабине није тако добар, као на апаратима F-15 и F-16“. Према његовим речима, он не дозвољава да се истовремено одржи визуелни контакт са непријатељским авионом и изводе оштри летни маневри: „То може створити реални проблем, посебно у дуелу са габаритно малим авионима, као што је ловац F-16“- уверен је немачки пилот.
Још један немачки официр капетан Оливер Пранк је рекао, да МиГ-29 није пројектован за блиску ваздушну борбу. Њега је ратно ваздухопловство Војске ДДР употребљавало за пресретачке задатаке. „Авион је тако пројектован, да што пре достигне одређену висину, развије надзвучну брзину, по циљевима испали све ракете са којим је био опремљен, и истом се брзином врати у базиу одакле је полетео“- напомиње немачки пилот. Он је напоменуо, да је качење додатних резервоара на поткрилним носачима авиона, драстично ограничавала његове летне карактеристике. Са њима МиГ-29 није могао да лети брзином већом од звука.
Без обзира на ове недостатке, Ми-29 је свакао страшан као непријатељ, мишљења је амерички капетан Мајк Макој. „Тестови су само потврдили оно што сам ја већ знао – МиГ-29 има високу способност за блиску ловачку борбу, али у крајње ограниченом ваздушном пространсту. Међутим, одређена доза страха коју сам имао према њему је брзо исчезла, већ после прве заједничке војне вежбе“ рекао је амерички капетан.
Слично мишљење дели и амерички потпуковник Гери Вест. „Када су се западни пилоти по први пут срели са 29-ком, они су на њега гледали са извесном дозом страхопоштовања. Испред себе су имали авион који је у потпуности резултат совјетске војне индустрије. Летелицу коју су проучавали много година“.
Руска војска седма по војним трошковима, а убедљиво прва по снази и опасном оружју. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: bog-rata.com
