На дневном реду билатералне посете су 180 година дуга историја дипломатских односа, политика, економија, као и потписивање 20 споразума између Србије и Француске.
Од Макрона који не подржава идеју брзог проширења ЕУ, не очекује се да у Београд стигне са изненађујућим порукама када су у питању односи Србије и Брисела или односи са Косовом.
Ипак, могуће да ће говорити о ближој сарадњи у области економије, безбедности или правосуђа – у складу са недавно представљеном француском стратегијом за западни Балкан.
„Један од двоје највећих европских лидера ком припада будућност. Мислим да његова улога расте. Реч је марљивом, енергичном човеку, не увек лаком за разговоре“, овако је председник Србије Александар Вучић описао Макрона на јавном сервису говорећи о предстојећој посети.
Последњи председник Француске који је посетио Србију био је Жак Ширак који се 2001. године срео са тадашњим председником СР Југославије Војиславом Коштуницом.
Макрон је Србију требало да посети у децембру прошле године, али уместо да се сретну у српској престоници, Вучић и он само су разговарали телефоном.
Најављена посета је одложена због немира Жутих прслука који су избили на улицама Француске.
„Знам колико је тешко спроводити одговорне економске реформе“, рекао је тада Вучић и додао да га је француски председник замолио да се посета одложи на неколико недеља.
Пола године касније, Београд је спреман за Макрона.
Европска унија и Косово – ехо из Париза и Берлина
Професор Француског католичког универзитета у Паризу Луик Трегурес очекује да ће Макрон у Београду поновити став да ће до проширење Европске уније доћи тек након реформи унутар саме Уније, као и поруку коју је Србији послао када је Вучић посетио Париз у јулу прошле године.
„Поруке је била јасна – Србија ће постати чланица оног тренутка када се испуне услови. Исту поруку можемо очекивати и у Београду – охрабриће Србију да настави са реформама и преговорима како би решила питање Косова, нарочито након пропалог самита у Паризу“, каже Трегурес.
Представници Косова и Србије требало је да се сретну почетком јула у Паризу, више од пола године након што су преговори прекинути због одлуке Приштине да уведе таксе од 100 одсто на увоз робе из Србије.
Састанак је отказан, а председник Србије тада је поручио да се нада да су Француска и Немачка – државе које покушавају да Београд и Приштину врате за сто – схватиле ко не жели дијалог, алудирајући да су за отказивање сусрета одговорни званичници из Приштине.
Вучић и Макрон последњи пут су се срели у ширем друштву, на састанку лидера западног Балкана у Берлину у априлу. Састанак је одржан на иницијативу немачке канцеларке Ангеле Меркел и самог Макрона.
У међувремену је дошло до избора за Европски парламент и промена у Бриселу. Председавање Европском комисијом требало би да преузме немачка министарка одбране Урсула фон дер Лејен, уколико именовање одобри Европски парламент.
Значај Балкана и Србије за Француску
Уочи Макронове посете, Агенција Франс објавила је да Макрон долази у Београд да „поново учврсти ослабљене односе“ са Србијом.
Дописник француске телевизије Франс 24 Лоран Руи изјавио је за РТС да се Француска интересује за Србију и Балкан.
„Чак ми се чини да Француска види Србију као отворена врата ка региону и да јој је стало да се она, као и остале државе региона интегришу у ЕУ“, рекао је новинар.
Чврст став да Европска унија најпре мора да се промени како би се размишљало о проширењу, Макрон је још једном истакао баш уочи избора позвавши на „ренесансу Европске уније“.
Предлог о „европској ренесанси“ упутио је директно „грађанима Европе“ и то отвореним писмом које је пре гласања објављено у новинама у свих 28 држава чланица ЕУ.
Предложио је стварање нових институција којима би се променило и побољшало функционисање Уније.
„Драго нам је да сте опет са нама“ – оптимизам који се изгубио
Атмосфера која је владала у Европској унији када је француски председник Жак Ширак посетио Београд 2001. године, само годину дана након демократских промена у СР Југославији, знатно се разликује од данашње.
„Драго нам је да сте опет са нама – порука је коју су тада многе европске земље послале Србији“, сећа се Трегурес и подсећа на позитиван тренд ширења Европске уније почетком двехиљадитих.
Економска криза 2008. прекинула је талас оптимизма.
За осамнаест година, Србија се значајно променила.
„Упркос озбиљним препрекама и драматичним тренуцима, попут убиства премијера Зорана Ђинђића 2003. године, Србија је успела да настави путем демократизације и привредног напретка. Ипак, многи се слажу, укључујући Репортере без граница и Фридом хаус, да је тренд позитивних промена успорен од 2012. године до данас“, каже Трагурес.
Променила се и Француска.
„Париз је данас скептичан и песимистичан када говоримо о европском пројекту и глобализацији, отуда и криза са којом се суочава либерална демократија, а ту је и криза идентитета, са којом се не суочава само Француска“, додаје.
Економска сарадња – од облака до метроа
Макрон ће слетети на београдски аеродром којим данас управља француска компанија Ванси – одмах након слетања присуствоваће церемонији откривања плоче поводом почетка радова на модернизацији аеродрома коју спроводи Ванси.
Уговор о концесији за аеродром Никола Тесла потписали су потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић и председник француске компаније Ванси Никола Нотбар у марту 2018. Услови концесије до данас нису познати јавности.
„Ванси постаје светски играч прве класе у бизнису аеродрома, а председник има дужност да похвали француске компаније које успешно послују ван земље и охрабри их“, објашњава Трегурес.
Ипак, сматра да би корак напред у економским односима Београда и Париза могао да се направи под земљом, али је скептичан да ће до тога доћи.
„О изградњи метроа у Београду се шапуће већ неколико година. Међутим, чини се да су француске фирме добиле конкуренцију у кинеским компанијама које тренутно, чини се, боље стоје, ако до изградње метроа уопште и дође“.
На плановима за изградњу метроа у Београду се већ годинама ради – у јуну је француска фирма Ежис представила радној групи Владе Србије још један план за прве две линије београдског метроа.
Ипак, која фирма ће и када почети да гради, још није извесно.
У Србији тренутно послује око 80 француских фирми које запошљавају више од 11.000 радника, показују подаци министарства спољних послова Србије.
Београд у Паризу, Париз у Београду
Извесно је да ће Макрон у Београду похвалити сарадњу Србије и Француске у борби против нелегалних миграција, борбе против дроге и организованог криминала, сматра Трегурес.
Да ли ће Макронова посета Београду наћи пут до насловних страна француских медија?
Трегурес није сигуран у то.
„Посета Србији није исто што и посета Сједињеним Државама или Кини, где француска штампа прати сваки Макронов корак и сваку изговорену реч“.
Ипак, истиче да посета јесте важна и да ће Макрон искористити прилику да још једном представи Стратегију за западни Балкан и понови поруке охрабрења које је прошле недеље француски премијер Едуар Филип изнео на Самиту лидера западног Балкана у Познању.
У стратегији је изнето да Француска планира да се више укључи и инвестира у економски и друштвени развој, безбедност, сарадњу у борби против економског и финансијског криминала и одбрану.
Овај документ обећава да ће Француска активније подржати „стабилизацију и развој региона“ и шаље поруку – Француска је посвећена Балкану.
Србија сада има шансу да директно од Макрона чују шта „активнија подршка“ значи.
Осим обећања о посвећености, Трегурес сматра да Макрон у Београд може да донесе још нешто – извињење.
„Ако га буду питали, занимљиво је чути да ли ће Макрон рећи да жали због распореда седења на церемонији обележавања стогодишњице завршетка Првог света рата. Француски амбасадор у Србији се још тада извинио“, каже.
Фредерик Мондолини, амбасадор Француске у Београду, извинио се Александру Вучићу због тога што је председник Србије, једне од земаља победница у Првом српском рату, на обележавању стогодишњице завршетка рата, седео прекопута председника земаља победница уместо заједно са њима.
Руска војска седма по војним трошковима, а убедљиво прва по снази и опасном оружју. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Би Би Си на српском
