Ради се о отвореном писму немачког посланика и бившег потпредседника парламента Европе Вилија Вилмера тадашњем немачком канцелару Герхарду Шредеру у којем му јавља о резултатима конференције у Братислави, одржане годину дана од бомбардовања СР Југославије.

Закључци изведени на тој конференцији су више него монструозни. Силе НАТО су у детаље разрадиле план уништења Србије, наводећи између осталог да је то поправка пропуштене шансе америчког генерала Двајта Ајзенхауера да војно окупира Југославију након Другог светског рата.
 
Предстаници НАТО држава те су те 2000. године нагласили као приоритет да јужна српска покрајина мора бити призната као независна албанска држава која би моментално постала НАТО чланица. Дакле, они никада нису намеравали да испоштују Резолуцију 1244. Штавише, СР Југославије је проглашена нелегалном државом.
 
„Србија мора бити искључена из европског развоја“, наводи се закључцима конференције.

Распарчавање државе и уништење једног народа као пример за остале

„Ова веома важна документација коју смо превели и комплетирали, потврђује на трагичан начин оно што је говорено, понављано и документовано од стране свих оних који су, без резерве и оклевања, одмах постројили против ‘хуманитарног рата’ према СР Југославији, идентификујући га као апсолутно агресиван рат, са објективним геополитичким и геостратешким намерама и циљевима уперени против права, демократије, слободе“, истиче се у чланку АнтиДипломатика.

Нажалост, ово није схваћено или многи нису жељели из „политички коректних“ мотива да схвате, наводи се даље.

„Њихова нова ‘лабораторија’ управљања свијетом прилагођена је времену ‘људских права’ и ‘обојених револуција’, ‘хуманитарних интервенција’ и ‘одговорности да заштитом’, ‘слободама грађана’ итд. Свој први експеримент је имала на југословенском тлу и Србији“, наводи се у тексту.

Крајем априла 2000. године њемачки посланик Вили Вимер пише писму Шредеру подсећајући га на конференцију одржану у Братислави коју су организовали представници америчког Стејт департмента и Републички института за спољну политику.

Тема је била проширење НАТО-а на Балкан. Конференцији су присуствовали највиши функционери НАТО земаља (премијери, министри одбране, министри спољних послова), каже Вимер у писму.

Портал подсећа да су на састанку учестовали и чланови најмоћнијих светских елита: Билдерберг групе, Инситута Карнеги, „Страног савета“ Америке итд. Примећено је и присуство еминентног албанског и сепаратистичког интелектуалца из Приштине, „магната косовских медија“ и члана Билдерберг групе – Ветона Суроија.

Након конференције, 2. маја 2000. године потпредседник тадашњег Европског парламента и посланик Бундестага Вимер обавештава Шредера о „криминалим“ намерама учесника скупа против СР Југославије и српског народа, тј. плана НАТО лидера да се Србија „исецка“ и тако „онеспособи“ како више не би могла функционисати као независна балканска држава, подсећа се у уводу чланка.

Уништење Србије и повратак територијалности Римског царства

Докле иду амбиције, похлепа и злочинаштво европских и америчких лидера види се најбоље из извештаја Вимера, који је закључке конференције свео на 11 тачака. Тражило се признање Косова* осам година пре него ће званично бити признато, иако је Резолуција 1244 обавезивала све на поштовање граница Србије као независне земље. Из закључака се виде геостратешки и геополитички планови у којима људски животи и њихове судбине нису важне.

1. Учесници конференције захтевали су да НАТО државе на најбржи могући начин, што је пре могуће признају независну државу Косово.

2. Учесници ове евроатлантске конференције прогласили су СР Југославију нелегалном државом, и пред Хелсиншкин законом о неповредивости државних граница.

3. Европски правни поредак представља препреку за реализацију НАТО планова. За ове намере погоднији је амерички правни систем.

4. Рат против СР Југославије представља поправку погрешног потеза генерала Ајзенхауера на крају Другог светског рата (да војно окупира Југославију). Америчке трупе морају овде бити стациониране на заувек, како би се исправила пропуштена прилика 1945. године.

5. Земље НАТО су ушле у рат против СР Југославије како би и де факто отклониле препреке и дилеме које су се појавиле након усвајања НАТО-вог новог „Стратешког концепта“ у априлу 1999. године, а који је представљао европски напор да се претходно обезбеди мандат УН-а и ОЕБС-а.

6. Без омаловажавања веома важне касније легалистичке европске интерпретације како је НАТО интервенција ван граница Алијансе против СР Југославије била изузетак, јасно је да ово представља преседан, на који ће се било ко, било када моћи по пореби позивати те да ће након овог примера уследити многи други.

7. Било би добро, током наредног НАТО проширења да се поврати територијална ситуација између Балтичког мора и Анатолије каква је постојала за време Римског царства, у време његовог највећег ширења и моћи.

8. Из ових разлога, неопходно је Пољску опколити са севера и југа са демократским земљама (читати чланице НАТО-а), док ће Румунија и Бугарска служити као коридор до Турске. Србија стога (највероватније ради несметаног америчког војног присуства) мора бити искључена из европског развоја.

9. Северно од Пољске мора се у потпуности преузети контрола над изласком Санкт Петерсбурга на море.

10. У свим процесима, права људи на самоопредељење би морала да имају предност над било којим правилом и међународним законом.

11. Тврдња да је НАТО током бомбардовања Југославије прекршио сва међународна права, као и све одредбе међунарног права уопште није ни узимана у обзир“.

У закључку писма Шредеру, Вимер упозорава да су Американци спремни да прекрше све међународне правне норме како би остварили сопствене интересе, што је био узрок и претходна два свјетска рата.

„Сила је изнад закона. Кад год јој се испречи међународни закон, он мора ибит уклоњен“, наводи Вимер у писму и закључује:

„Када се тако нешто догодило са Лигом народа букнуо је Други светски рат. Начин мишљења који у обзир узима само лични интерес можемо описати само као тоталитаризам!“

Прочитајте ОВДЕ ко каже да се у Сребреници 1995. године или у Османском царству 1915. догодио геноцид? То је опасан модел. Дефиниције геноцида се лако могу инструментализовати у геополитичке сврхе, а то се и догађа.

Извор: ИН4С