Дужина посете, број потписаних споразума, тон обраћања на заједничкој конференцији за штампу два председника, као и приметан велики труд да се Макронов говор на Калемегдану испред Споменика захвалности Француској одржи на српском језику, представљали су на неки начин покушај да се неутралише негативан набој настао након третмана Србије у Паризу на прослави стогодишњице Великог рата, али и жељу да се окрене нова страница у међусобним односима. Француски председник је при томе Србију означио као кључну земљу региона, и током читаве посете истицао пријатељство Србије и Француске, и неколико пута напоменуо да у односима две земље почиње нова ера.
Разговори у Београду били су посвећени пре свега процесу европских интеграција и Косову, али је поред тога доста пажње посвећено и унапређењу билатералне културне и привредне сарадње. Када је реч о процесу европских интеграција Србије, Макрон је у Београду поновио оно што се и очекивало, а то је да се Европска унија (ЕУ) мора реформисати како би била спремна да прими Србију. Србија при томе мора да спроведе процес реформи, и то су два симултана пута, истакао је Макрон. Ако би се и ту тражила нека конкретна порука, она онда гласи да Србија не би требало превише да се везује за неке датуме, попут оног да ће ући у ЕУ 2025 године, већ да се посвети процесу реформи.
Нема ЕУ без реформи
Француски председник је ту послао јасну поруку Србији да не може нереформисана у Европску унију, каже за ДW новинар Ђорђе Влајић.
„Људска права, слобода медија, институције, владавина права- све су то теме које су већ на дневном реду. Једно од најтежих поглавља за Србију је и екологија, за то ће бити потребно доста новца, који Србија нема. Србија је у овом тренутку фокусирана на Косово, што се обилато користи у домаћој политици, и уопште не обраћа пажњу на све оно што Европа захтева од Србије“, напомиње Влајић.
Србија је толико далеко од чланства у ЕУ да је можда ипак добро што француски председник овако отворено говори о даљем проширењу Уније, истиче за ДW Јелена Милић, директор Центра за евроатлантске студије:
„Управо је стога доста значајно што Србија сада покушава да ојача билатералне односе са земљама ЕУ, и мислим да томе у прилог иде и ова посета Емануела Макрона. Мислим да је то већ тренд, и Француска је сада већ четврта или пета земља веома важна чланица НАТО са којом Србија побољшава дипломатске односе и обнавља стратешка партнерста“, каже Јелена Милић.
Француска за компромис
Питање Косова је свакако било у центру пажње протеклих сусрета, и француски председник је том приликом нагласио како се залаже за трајан споразум и постизање компромиса између Београда и Приштине. На тај моменат посебно скреће пажњу и српски шеф дипломатије Ивица Дачић, који сматра да је реч компромис нешто потпуно ново за земљу која је признала Косово. У том смислу се у Београду иде и даље, па се компромис види и као спремност Француске да прихвати идеју корекције граница. Значајно је напоменути да је Емануел Макрон тим поводом заправо најавио и нови састанак у формату Француска, Немачка, Србија и Косово.
„То би могло значити да тиха дипломатија нешто ради, и да француски председник зна нешто што није много познато јавности. Дакле, да се поново приближава неки моменат када ће се сести за сто и разговарати, али претпостављам у нешто другачијем амбијенту и тону од оног који је био у Берлину“, оцењује Ђорђе Влајић.
Ко не жели споразум?
Емануел Макрон је у контексту Косова поменуо утицај и неких других светских играча, и покушај неких спољних сила да се онемогући споразум између Београда и Приштине. Јелена Милић упозорава да не би требало упасти у замку и да се одмах помисли на Русију, јер је како каже „француски председник у последњих пар година уложио доста напора у поправљање односа са Русијом. Ту се може мислити и на Америку, али бар за сада ја не видим жељу америчке стране да се Европа истисне из косовског процеса, или да се маргинализује процес који води Европска унија".
Доста је непознатих у косовској једначини, додаје Ђорђе Влајић, и једна ствар је декларативни ниво а друго неки интереси који нису много видљиви.
„Верујем да је Макрон тачно знао на кога мисли да жели да Косово остане тињајући проблем. Можемо ту препознати и Русију, можемо ту препознати и амерички утицај, а можемо рећи да и Лондон има неке своје интересе на Балкану", напомиње Влајић.
Да не секирамо домаћина
Конференција за штампу два председника искоришћена је и за пиање Макрону зашто се није сусрео са представницима опозиције, и објашњење је било да су они писмо са молбом за сусрет послали на сам дан посете. Међутим, један од лидера Савеза за Србију Драган Ђилас тврди да је такво писмо послато још 9. јула. Савез за Србију је покушао да некако ублажи читав случај, и у свом саопштењу наводе да је све што се догодило „последица ненамерног дипломатског неспоразума". То, међутим, није спречило председника Србије Александра Вучића да искористи прилику да у присуству француског председника упути неколико циничних опаски на рачун опозиције, рекавши како жели да их Макрон прими што пре, али уз напомену да је реч о онима који и нису у парлементу, и да имају рејтинг од 3.7 процената подршке. „Нисам још чуо да је у некој земљи ЕУ неко дошао на власт са 3.7 одсто подршке“, нагласио је Вучић.
Читава та прича је фарсична, и само је послужила Вучићу да у присуству Макрона омаловажи опозицију, сматра Ђорђе Влајић.
„Мени се чини да је ово један дипломатски маневар којим је учињен уступак Александру Вучићу и његовој политици. Избегао се сусрет Макрона са опозицијом да се не би насекирао домаћин, са којим су направљени и неки веома озбиљни пословни аранжмани“, оцењује Влајић.
Мало Русија, мало НАТО
Економска сарадња две земље је рекло би се више него скромна, јер према подацима Републичког завода за статистику робна размена између Србије и Француске износи 1,06 милијарди евра. Током београдске посете француска делегација је потписала бројне споразуме; пре свега онај о намери француске компаније да гради београдски метро, споразум који се односи на кинематографију, о сарадњи у области енергије, али и о набавци војне опреме, тачније ракета „мистрал". Та куповина војне опреме је привукла доста пажње, а Јелена Милић каже „да су аматерске примедбе да Србији због окружења у којем се налази та опрема није потребна- јер је нико неће напасти- и додаје да у безбедносном смислу постоје бројни изазови, и да се куповина Мистрал ракета не може видети као лош потез".
Ђорђе Влајић са друге стране и ту куповину види као седење на више столица:
„Неко је проценио да би требало комбиновати НАТО и руске стандарде, па се мало дружимо са Русима, а мало са НАТО, а војну опрему купујемо и од једних и од других. Чини ми се као да неко понавља Титове лекције“, закључује Влајић.
Прочитајте ОВДЕ какву је то шамарчину Макрон ударио Шиптарима.
Извор: Дојче Веле