– Веома је значајна порука Макрона да је Француска чврста у становишту да ствари не могу да се врате на стање пре 1999.године, да косовско питање може да се реши само договором Београда и Приштине и да тај договор мора да подразумева компромис – каже Дрецун.
Сматра да Србија може да буде веома задовољна посетом француског председника који, како је приметио, жели да преко Србије започне „нови вектор лидерства“ у спољној политици Француске, управо на Балкану који је битан и за стабилност саме ЕУ.
На питање колики је стварни утицај Макрона у погледу решавања косовског питања, а који је у Београду поручио да је постизање решења за КиМ тест за кредибилитет Европе и њену способност да доведе до споразума између нација, Дрецун је оценио да се Макронова визија ЕУ и Европе која је, како каже, напредна и ослобођена стега и стереотипа, уклапа у оно што жели и Србија.
– А то је да ЕУ заузме своје место на глобалној сцени као самосталан пол моћи, о чему је и Макрон говорио, и да се тиме капацитет Уније за решавање кључних проблема на европском континенту значајно повећа – указао је Дрецун.
Према његовим речима, треба очекивати да ће Француска управо преко решавања косовског проблема покушати да имплементира нову визију ЕУ и да ће инсистирати да Брисел даље руководи наставком дијалога између Београда и Приштине и да се ЕУ много више ангажује на том плану.
Дрецун је уверен да ће Макрон и лично и преко ЕУ инсистирати да пресудна улога у решавању косовског проблема буде на Бриселу и да се Европа преко тог питања позиционира у свету на место које јој по капацитетима и припада.
– Макрон ће моћи највише преко ЕУ, али и на билатералном плану, да утиче на решавање косовског проблема – каже Дрецун и истиче да не треба заборавити да је Француска стална чланица Савета безбедности УН и да би, ако буде постигнуто, решење за КиМ морало да буде верификовано у УН.
Упитан колико ће Макрон моћи да рачуна на подршку Ангеле Меркел око КиМ, Дрецун указује да је евидентно да се изграђује стратешко партнерство између Француске и Немачке унутар ЕУ, али и да Француска и Немачка различито гледају на нека од кључних питања као што је и КиМ.
Подсећа да Немачка има веома тврд став и да не жели да прихвати никакве разговоре о статусу КиМ инсистирајући да Србија мора да призна независност Косова у постојећим границама, док с друге стране, Макрон чврсто стоји на становишту да је неопходно компромисно решење.
– То је добро јер, ако Немачка настави да инсистира на тако конзервативном ставу у решавању косовског проблема, Француска ће бити контра тег. Макронов став о КиМ је јако битан и може да у одређеној мери амортизује немачки став који Србији не иде у прилог – сматра Дрецун.
Додаје да треба имати у виду да Меркел постепено силази са политичке сцене и да треба видети како ће се понашати њени наследници, док је Макрон, истиче Дрецун, лидер пред којим је политичка каријера на међународној сцени.
Упитан којим спољним силама не одговора постизање споразума о КиМ, о чему је говорио Макрон у обраћању медијима, Дрецун претпоставља да је шеф француске државе циљао на Русију са којом је, како каже, цео Запад у геополитичком сучељавању и политику Русије тумачи као дестабилизијућу, посебно на Балкану.
– Вероватно је и мислио на неке друге земље, можда и на Турску, али требало је да буде прецизнији јер овако можемо само да спекулишемо – навео је Дрецун.
Оценио је да је посетом француског председника Србији, председник Вучић повукао важан геополитички потез који ће у наредном периоду умногоме креирати будућност саме Србије и побољшати њен положај на међународном плану.
– Нема дилеме да ова посета може да означи једну велику геополитичку прекретницу у побољшању положаја Србије – сматра Дрецун и додаје да је посета Макрона била препуна историје и емоција, али окренута ка будућности и изградњи новог и динамичног стратешког партнерства између Србије и Француске.
Према његовим речима, направљен је изузетан напредак у развоју билатералних политичких односа две земље и отворен значајан простор за економску сарадњу, посебно у области наоружања.
Када је у питању европски пут Србије, Макрон је, оцењује Дрецун био веома јасан у ставу да регион Балкана треба да буде интегрисан у ЕУ, али и да Унија треба да буде реорганизована како би њено ширење било ефикасније и плодотворније.
– Није говорио о датумима, али је подстакао Србију да настави са реформама да би се што пре приближила и изједначила са земљама ЕУ и да би у једном тренутку, када за то дође време, могла да постане њена чланица – рекао је Дрецун.
Харадинај захвалан Макрону на искрености! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Танјуг
