Едина говори о тешким условима у кампу Ал-Ниса у Сирији. Каже да тамо није једина жена са Косова или из региона.
“Ово место, камп у који смо дошли након што су нас пустили из затвора, зове се Ал-Ниса, Кобан. Овде је још једна сестра Албанка, једна сестра из Македоније са својом ћерком и унуком, и ја са Косова. Услови су веома лоши, јако, живи ужас. Оставили су у камповима и 100 рањених. Нема ни хране, нема ни довољно воде. Дају нам врућу воду да пијемо“, испричала је Едина.
Она и остале жене са Космета и Албаније чекају да се врате својим кућама. Едина, међутим, каже да их до сада нико из приштинских институција није контактирао по том питању.
“Пре недељу дана сам изашла из затвора. Била сам у Кобану, у подземном затвору. Сада ми се пружила могућност да разговарам са вама. До сада нисмо имали никакве контакте“, казала је, а онда је прекинула разговор због страха да је неко не чује.
„Боље је да прекинем. Толико, не могу да говорим више. Халалите ми (опростите)“, казала је.
Крајем априла месеца, Косово је вратило 110 грађана из Сирије, од којих су четворица били страни борци, те 32 жене и 74 деце. Тада је најављено да ће Косово радити на повратку и осталих својих грађана који се налазе у Сирији.
Тренутно још увек не постоји план о њиховом повратку, док национални координатор за спречавање насилног екстремизма, Фатос Маколи, каже да се тренутно ради на рехабилитацији и реинтеграцији особа које су се вратиле из Сирије.
“У конфликтним зонама се налази још један број држављана Косова и Влада и институције Косова ће донети одлуке и мере у складу са околностима и могућностима“, казао је Маколи.
Шпат Баљај из косовског Центра за безбедносне студије изјавио је за РСЕ да Косово треба да врати све своје грађане, али упозоравају да страни борци који се налазе по затворима у Сирији могу да представљају опасност по косовско друштво.
„Треба да се врате организовано и они који су остали у Сирији. Проблем је међутим што се тамо налази много бораца који могу да представљају опасност по косовско друштво. Били су у ратним зонама и, потенцијално, били су изложени насиљу и различитим траумама, и то може допринети да буду опасни“, казао је Баљај.
Иначе, више од 400 грађана са Космета је у последњих седам година отишло је за Сирију и Ирак како би се борили на страни милитантне групе Исламска држава. Више од 70 их је убијено.
Косово је 2015. израдило закон који кажњава учешће у страним ратовима и за то предвиђа затворску казну и до 15 година.
Прочитајте ОВДЕ каква је тренутна ситуација у Сирији.
Извор: Радио Слободна Европа
