Буја је, заправо, први ветеран поменуте терористичке организације који је сам признао да је у Хаг позван у својству осумњиченог. Ранији позиви суда - њих најмање десет, колико је до сада упућено - углавном нису коментарисани. Јуче, међутим, у албанским медијима није било вести о томе да ли је саслушан и шта је на саслушању рекао. За те исте медије раније је најавио да ће се, можда, бранити ћутањем.
ОТМИЦЕ И УБИСТВА
Пуковник Богољуб Јанићијевић, некадашњи начелник СУП Урошевац, осврћући се на поменути период, каже да му је Бујино име и те како познато.
“У току рата, од 1998. па до краја рата, штаб им је био смештен у селу Малопољци, општина Штимље. Буја је био руководилац три њихове бригаде - 161, 162. и 163. која је била у формирању. 161. деловала је на подручју Штимља, Неродимља, Урошевца и Језерца; 162. је деловала на подручју општине Качаник, а 163. је била у формирању за подручје Штрпца, али није профункционисала до краја рата. Док је Буја био командант, на његовом подручју догађали су се напади на полицију, киднаповање Срба, Албанаца и Рома”, каже пуковник Јанићијевић.
Према речима нашег саговорника, у преко сто терористичких напада изведених у том периоду погинуло је више десетина људи, како полицајаца, тако војника и цивила. Како каже, за ОВК није било битно ко ће да страда - циљ им је био само да изазову несигурност, страх, да људи не могу да се крећу.
“А киднапована лица су, углавном, 1998. године завршавала у затвору у Ликошану, а после тога у Језерцу, Букову и даље су их транспортовали према Албанији, због онога што је већ познато - због трговине органима” додаје Јанићијевић.
ЗАСЕДЕ НА ПУТУ
Јанићијевић објашњава и како су вршени ови терористички напади. Наиме, припадници ОВК су, по Бујином наређењу, постављали заседе на путу и заустављали возила. Уколико њихова наређења не би била услишена, отварали би ватру на возило. У тим нападима, каже он, било је и албанских жртава.
“То се дешавало у реону Црнољевске клисуре, у реону села Црнољева и на раскрсници пута Црнољево - Карачица (општина Штимље). Дешавало се и на путу Урошевац - Штимље. Углавном код села Сливова (општина Урошевац). Ту смо имали два напада на полицију, два српска полицајца су погинула, на исти поменути начин из заседе. Даље, на подручју Качаника исто смо имали нападе, на полицијске патроле, на полицијски пункт”, додаје Јанићијевић.
Сазнања о Бујиним криминалним и терористичким ангажовањима имала је и БИА. У "белој књизи" тероризма и организованог криминала, коју је Влада Србије објавила 2003. године, о команданту Неродимља постоји опширан запис којим се описују све његове операције и послови.
"БЕЛА КЊИГА"
Како се наводи у том документу, Буја - који је познат и по надимцима Сокољ и Газетар - рођен је 27. августа 1966. године у селу Бујанце, општина Липљан. Био је управник логора у селу Ланиште код Урошевца, а функцију команданта штаба ОВК у селу Језерце, општина Урошевац, обављао је до септембра месеца 1999. године. Током 2000. године укључио се у криминално-терористичке активности на подручју општина Урошевац, Качаник и Витина.
“Делује у спрези са Генцом Сефајем из Албаније, бившим официром албанске армије, који је учествовао у сукобима на КиМ и Джабиром Жаркуом из Качаника, шефом качаничког клана који се бави шверцом оружја и дроге. Заједно са Сефајем узурпирао је многе локале чији су власници Срби и користи их за угоститељство и трговину робом широке потрошње”, наводи се у документу.
Прочитајте ОВДЕ како Шиптари лобирају на све стране.
Извор: Блиц
