У последњих пет дана готово да не постоји значајан светски центар у коме није било речи о разрешењу косовског чвора. У Београду је француски председник Емануел Макрон најавио састанак у вези наставка дијалога, у Вашингтону су амерички званичници задужени за овај део Европе послали значајне поруке, док је немачка канцеларка Ангела Меркел, у сред драме са њеним здрављем, указала на садашњу пат-позицију. Радна недеља се завршила изненадном оставком премијера привремених приштинских институција Рамуша Харадинаја. Управо у њој, многи виде почетка расплета садашње кризе на релацији Београд-Приштина, која је узрокована таксама на српску робу, коју је увео одлазећи Харадинајев кабинет.
Недеља је почела Макроновом најавом да ће се ангажовати на обнови дијалога између Београда и Приштине и да се постигне свеобухватни и трајан споразум, односно да Београд и Приштина дођу до компромиса.
Најавио је да ће одржати специјални састанак у септембру у Паризу са руководством Београда, Приштине и канцеларком Меркел, с циљем да се омогући постизање споразума.
Уследили су и разговори шефа српске дипломатије Ивица Дачића у Вашингтону са челницима Стејт департмента и представницима Беле куће.
На Твитер налогу саветник Беле куће за националну безбедност Џон Болтон је поставио фотографију са Дачићем и поручио да дијалог Београда и Приштине треба наставити.
- Сложили смо се да дијалог са Косовом мора да се покрене пошто ниједна страна нема користи од статуса кво. Сада је тренутак за обе стране да делују - поручио је Болтион и додао да му је "било задовољство" да се у Вашингтону састане са Дачићем, који се у престоници САД налази због Министарске конференције о верским слободама.
Готово истовремено, вршилац дужности заменика државног секретара САД задуженог за Европу и Евроазију Филип Рикер рекао је да су САД спремне да се укључе у процес дијалога Београда и Приштине, али то не могу да ураде док обе стране саме не одлуче да се врате дијалогу. Он је о потенцијално снажнијој улози САД у процесу дијалога недавно разговарао са првим цовеком Стејт департмента Мајком Помпеом.
- Ми блиско сарађујемо са партнерима ЕУ. Ја сам био укључен у рану фазу дијалога која је водила Бриселском споразуму, за који мислим да је направио велику разлику у функционисању живота, успостављању темпа и смањењу тензија у региону у протеклих пет година - казао је Рикер.
Тренутно највиши званичник у Стејт департменту који се бави Балканом је рекао да верује да на обе стране постоји воља да се пронађе решење и тиме допринесе стабилности и просперитету западног Балкана.
У Вашингтону борави и председник Скупштине тзв. Косова Кадри Весељи, лидер најснажније партије владајуће коалције. Разговарао је са бројним конгресменима и сенаторима и управо је председник Одбора за спољне послове Сената Боб Менендез изјавио је, после састанка са Весељијем, да је веома важно да Косово буде спремно за завршну фазу дијалога како би се постигао коначни договор.
И онда као гром из ведра неба уследила је оставка Рамуша Харадинаја на функцију премијера привремених приштинских институција. Правдајући своју одлуку, Харадинај је рекао да мора у Хаг, а упућени сматрају да би његова оставка могла да буде резултат притиска САД, јер је он највећи кочничар укидања или суспензије такси на робу из централане Србије, што је тренутно највећи камен спотицања на релацији Београда и Приштине.
О таксама је уочи Харадинајеве оставке говорила и сама Меркел. Она је казала да су таксе довеле до назадовања, а не напретка, подсетивши да је о томе разговарала са лидерима Београда и Приштине на ранијем састанку у Берлину.
Истакла је да су се тамни облаци надвили над дијалогом Београда и Приштине након што су косовске власти увеле таксе на српску робу.
- Ангела Меркел заправо тиме жели да каже да је блокада процеса, која траје годину дана, а посебно од новембра прошле године и увођења такси на производе из централне Србије, нешто што није дугорочно оџиво и што се мора променити - изјавио је за Телеграф.рс, Драган Ђукановић, председник Центра за спољну политику и професор на ФПН-у, објашњавајући ову формулацију, коју је изговорила немачка канцеларка.
- Она је сасвим реална када процењује стање да су таксе те, које у овом тренутку блокирају. Значајно је што каже да је дијалог нужно оживети и да ће париски састанак у септембру бити прилика за то - указао је Ђукановић.
Изазови и перспективе процеса нормализације односа измедју Београда и ПристинеЂукановић - Фото: Тањуг/Сава Радовановић
Напомиње да морамо бити обазриви, јер без јаснијег укључивања САД, плаши се да до самита неће ни доћи.
- Али, имамо неке охрабрујуће изјаве и од Филипа Рикера и од Џона Болтона, да би до тога могло да дође - истакао је Ђукановић и напоменуо да је Америка процес нормализације односа Београда и Приштине дигла на ниво свог стратешког интереса.
- Биће веома тешко да САД ту одлуку промене, односно то подразумева да ће се укључити у процес и да ће инсистирати да тај процес буде плодотворан, те резултира свеобухватним правно-обавезујући споразум - рекао нам је председник Центра за спољну политику.
Каже и да не можемо очекивати да представници Вашингтона буду посредници.
- ЕУ је 2010. добила мандат од УН да буде посредник. Али, с друге стране потценти реалан утицај САД било би веома лоше. Постоји њихов објективан утицај. Они неће бити једна од страна у преговорима, нити модератор, али ће бити неко ко ће свакако да се пита у овом процесу - казао је Ђукановић.
На наше питање колико је извесно да до договора Београда и Приштине дође у наредних неколико месеци, како ј рекао Макрон, Ђукановић каже да би волео да је та његова оцена реална.
- Било би добро за читав регион да до тога дође, јер би то растеритило односе не само између Београда и Приштине, већ у читавом региону. У овом тренутку је рано причати о томе да ли је реално очекивати. Знамо да је 2019. година проглашена годином потенцијалног договора Београда и Приштине, као што је 2018. година била година договора Атине и Скопља - казао нам је професор на ФПН-у
- Надам се да ћемо у тој доброј традицији наставити - закључио је Ђукановић.
Шта је Харадинајева жена изјавила поводом његовог одласка у Хаг, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Телеграф
