Посета Балкану први је Ваш долазак у регион од када сте у мају преузели функцију врховног команданта НАТО снага у Европи. Због чега управо сада?
- Долазимо у ову посету како бисмо се састали са српским лидерима, подстакли комуникацију и истражили могућности да повећамо сарадњу између НАТО-а и Србије пружањем подршке војним реформама Србије, при чему у потпуности поштујемо њену војну неутралност. Ова сарадња осигурава да наше снаге остану спремне и агилне приликом суочавања са данашњим сложеним безбедносним окружењем. Војска Србије је на добром гласу у мировним мисијама широм света. Ваши војници су истрајни, имају осећај дужности и посвећени су извршењу мисија. Стабилност и сигурност на Западном Балкану су од кључне важности за НАТО, у чему Србија игра важну улогу.
НАТО у потпуности поштује Србију и њену одлуку да остане војно неутрална. На Србији је да одлучи какав однос жели да има са НАТО-ом. Ми заједно са Србијом сарађујемо на практичним питањима, као што су уништење застарелих и опасних убојних средстава и припрема становништва за суочавање са природним непогодама. Поред тога, Србија помаже НАТО-у у неким активностима, као што су медицинска обука ирачких војних лекара.
Наше партнерство је добро за Србију, добро за Западни Балкан и добро за НАТО. Заједничким радом осигуравамо безбедност на Балкану и у ширем међународном контексту.
Како су се међу учесницима војне вежбе "Тренутни одговор 19" одржане у Хрватској у мају и јуну ове године нашли и припадници такозване војске Косова, с обзиром да НАТО званично не подржава трансформацију КБС у војску?
- Вежба "Тренутни одговор" била је мултинационална вежба којом су заједно руководиле оружане снаге Хрватске, Словеније и америчке снаге у Европи. То није била вежба НАТО-а и постоји већ неко време. На пример, Војска Србије учествовала је у вежби „Иммедиате Респонсе 13“. Важно је разумети да постоје вежбе НАТО-а, али и националне, билатералне, регионалне и мултинационалне вежбе. Вежба „Иммедиате Респонсе“ фокусирана је на логистику, осмишљена је да тестира и унапреди способност за брз транспорт снага и опреме с једне локације на другу. КБС су позване да учествују у свом садашњем мандату.
Србија ове године обележава 20 година од НАТО бомбардовања. Како Ви данас гледате на ту интервенцију с обзиром на то да постоје опречна мишљења о њеном легитимитету?
- То је било изазовно време. НАТО је донео ту тешку одлуку након што су више од годину дана УН и Контакт-група, чији је члан била и Русија, улагали велике напоре да доведу до мирног решења сукоба и конфликта на Косову. Имајући у виду развој кризе и неуспех дипломатије, НАТО је употребио силу, што је било неопходно и легитимно, како би се спречило континуирано кршење људских права великих размера и убијање цивила. Савет безбедности УН је више пута истакао кршење људских права на Косову и све већи број породица које су биле приморане да напусте своје домове као претњу по међународни мир и безбедност.
Генерални секретар Столтенберг је јасно ставио до знања приликом посета Србији да кампања никад није била усмерена против српског народа – она је спроведена како би се окончала кршења људских права у великој размери која је спроводио Милошевићев режим, са директним последицама по регионалну и европску безбедност. Операција "Савезничка снага" уследила је након више од годину дана интензивних напора да се дође до мирног решења кризе путем преговора. Сваки изгубљен недужни живот је трагедија, због чега НАТО дубоко жали.
Сада је време да идемо напред и радимо заједно на областима од обостраног интереса, укључујући вежбе и обуке.
С обзиром да су Србија и НАТО одржале више заједничких војних вежби до сада, колико српска војска доприноси Алијанси у међусобној сарадњи? Како бисте оценили обученост спрских војника?
- Пре свега, желим да се захвалим Војсци Србије на помоћи коју пружа мировним напорима широм света. Војска Србије представља пример тога како Србија својом посвећеношћу и професионалношћу доприноси консолидацији мира и стабилности широм Западног Балкана.
Војска Србије је на добром гласу у мировним мисијама широм света. Србија је позната и веома поштована у домену војне медицине, и радила је са НАТО-ом на обуци ирачких војних лекара, чиме је помогла у доношењу стабилности на Блиски исток.
Односи између НАТО-а и Србије у практичној сфери су добри. Као држава партнер, Србија има висок ниво сарадње са НАТО-ом и НАТО потпуно поштује политику војне неутралности Србије. НАТО и Србија сарађују на више начина, од реформи националних безбедносних структура, преко управљања последицама ванредних ситуација, до научне сарадње и заједничких вежби. Србија сама бира како ће да настави своју сарадњу са НАТО-ом према Индивидуалном акционом плану партнерства. Овде су најважнији обострано поверење и поштовање.
Један од пројеката на ком НАТО и Србија сарађују је и уништавање вишка наоружања у Техничко ремонтном заводу (ТРЗ) у Крагујевцу. Ове године пројекат се завршава. Какви су резултати?
- НАТО улаже у Србију кроз разне пројекте засноване на споразуму између Србије и Агенције за подршку и набавку НАТО-а. У овом споразуму успостављени су начини на које Србија може да спроводи практичне пројекте у области демилитаризације, трансформације одбране или изградње капацитета, тако што омогућава појединачним чланицама НАТО-а и партнерима да пружају средства путем поверилачких фондова.
Од 2003, савезници НАТО-а подржавају више пројеката под окриљем НАТО поверилачких фондова, што је омогућило Србији да добије финансирање у износу од преко 16,9 милиона евра. То обухвата безбедно уништење 28.000 комада застарелог лаког и малокалибарског наоружања, које је завршено 2003, као и 1,4 милиона мина и муниције, које је завршено 2007. Још један петогодишњи пројекат, који је завршен 2011, а спровела га је Међународна организација за миграције, помогао је скоро 6.000 људи који су били вишак војног кадра у Србији да отворе мала предузећа.
Нарочито, НАТО савезници и партнери су помогли Србији да изгради постројења за безбедно одлагање опасне застареле муниције у Техничко-ремонтном заводу Крагујевац (ТРЗ). Велика Британија је главна држава на пројекту, уз подршку Чешке, Немачке, Мађарске, Јапана, Ирске, Италије, Норвешке, Словачке, Швајцарске, Турске и САД. Пројекат за даљи развој капацитета Техничко-ремонтног завода за демилитаризацију наоружања у власништву државе је још у току, како би се демилитаризовало до 2.000 тона застареле муниције.
Застарела муниција и оружје представљају опасност по људе који живе близу складишта. Постоји могућност да дође до смртоносних несрећа због великог ризика од експлозије. Пројекат ТРЗ Крагујевац укључује уништење вишка муниције на основу онога што Србија жели и сматра прикладним. Ово је у потпуности одговорност и одлука Србије.
Србија је скоро у потпуности окружена НАТО чланицама. Да ли је то ставља у неповољан положај у региону? (у смислу да ли то што није НАТО члан отвара могућност разних притисака)
- НАТО у потпуности поштује право Србије да доноси своје одлуке и радује га продубљивање нашег јаког партнерства. НАТО већ има јаке односе са партнерима који нису чланице, међу којима су Аустрија, Ирска, Финска и Шведска (између осталих).
НАТО у потпуности поштује право Србије да доноси сопствене политичке и безбедносне одлуке. Србија даје важан допринос регионалној и међународној безбедности, који су од кључне важности за стабилност и просперитет у региону.
Последња земља из региона која је званично постала део Алијансе је Црна Гора. С обзиром да је у питању земља која има најмању војску у региону (нешто више до 2.300 војника) на који начин Црна Гора доприноси НАТО-у?
- Црна Гора је савезник ког јако ценимо, са једнако јаким гласом у обликовању одлука на нивоу Савеза. Црна Гора пружа значајан допринос евроатлантској безбедности и учествује у разним мисијама и вежбама НАТО-а. Истовремено, драго нам је што Црна Гора повећава своја буџетска издвајања за одбрану, с јасним планом да до 2024. улаже 2% БДП-а у одбрану. Поред тога, наша мисија за заштиту ваздушног простора осигурава безбедност ваздушног простора Црне Горе, уз авионе из Италије и Грчке. Како НАТО може да рачуна на Црну Гору, тако и Црна Гора може да рачуна на НАТО. Војска Црне Горе је добро обучена и спремна и дели вредности евроатлантског мира и стабилности и посвећена је том циљу.
Руски систем С 400 стигао је Анкару, упркос претњама САД санкцијама и искључивањем Турске из програма Ф-35. Како ће куповина овог система одразити на сарадњу НАТО и Турске?
- Од појединачних савезника зависи коју војну опрему купују. Међутим, као Алијансу, брину нас могуће последице одлуке Турске да купи систем С 400. Интероперабилност наших оружаних снага је суштински важна за НАТО због спровођења наших операција и мисија. Поздрављамо то што Турска сарађује са неколико савезника на развоју система за противваздушну и противракетну одбрану дугог домета.
Пре неколико дана Русија је суспендовала своје учешће у споразуму о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ). Претходно, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је најавио да ће НАТО предузети одређене мере ако се то догоди. Какав је одговор Алијансе на одлуку Кремља?
- Све чланице Савета НАТО-Русија се слажу да је Споразум био веома важан за евроатлантску безбедност. Ако се Русија не врати у његове оквире до 2. августа 2019, она ће сносити потпуну одговорност за неуспех Споразума.
НАТО наставља да тражи од Русије да иде одговорним путем. До сада није било назнака да Русија то намерава. Стога се Алијанса спрема за свет без ИНФ споразума, са много више руских пројектила у Европи.
НАТО остаје веома посвећен ефективној контроли наоружања, разоружању и неширењу нуклеарног наоружања. Немамо намеру да постављамо нове нуклеарне пројектиле на тло Европе. Нећемо радити оно што Русија ради. Не желимо нову трку у наоружању. Али морамо да одржавамо кредибилно и делотворно одвраћање и одбрану. То је посао НАТО-а.
Прочитајте ОВДЕ какву су то “операцију Косово” започели Амери.
Извор: Блиц
