Још занимљивије питање, у случају да се "Самоодбрана" политички ангажује од септембра и, како се спекулише, покрене сопствене протесте јесте - ко ће од тога имати корист, а ко ће претрпети штету?
Тумачења одговора на ово питање иду у два смера. С једне стране, стручњаци оцењују да је добро да постоји још један корективни фактор на опозиционом небу, а и очигледна је потреба да се нешто коренито измени у протестима који трају месецима.
С друге, оне губитничке, многи немају сумњу да ће прве "жртве" овог ангажмана бити позиције које су заузеле актулне политичке снаге окупљене око СзС, али и ПСГ на чије чело је изабран још један политичар из редова глумаца - Сергеј Трифуновић.
Ипак, вратимо се на почетак.
Ова за сада неформална група српској јавности добро познатих интелектуалаца, формирана је у марту ове године и, према незваничним информацијама, врло је могуће да ће ускоро отпочети свој политички ангажман.
Ако се то деси, на српском политичком небу биће још једна опозициона група. Њени чланови, редом виђени и цењени научници, уметници и професори - академик Душан Теодоровић, писац Филип Давид, социолог Јово Бакић, глумци Никола Којо и Рале Миленковић, архитекта Драгољуб Бакић, карикатуристи Душан Петричић и Предраг Кораксић Коракс, бивша председница Врховног суда Србије Вида Петровић Шкеро, историчарка Дубравка Стојановић... - на известан начин гарантују овом покрету видљивост и препознатљивост.
Сам Никола Којо више пута се јавно оградио од политике делова опозиције, ушао је у отворене конфлике са Бошком Обрадовићем, лидером "Двери", а његови и јавно изречени ставови других чланова "Самоодбране" нису увек били истоветни, па чак ни блиски онима које заступа политички део опозиције, али ни ПСГ и Сергеј Трифуновић.
Којо је јавно Обрадовића и политичаре који учествују на протестима оптужио да су их преузели и практично уништили.
С друге стране, чланови "Самоодбране" попут професора Душана Теодоровића или Јова Бакића јавно су говорили и о бојкоту избора као опцији у борби против актуелног режима, што је пак дијаметрално супротно ставу Сергеја Трифуновића и ПСГ изреченом пре извесног времена - да се спремају за изборе.
Трифуновић је, наиме, у последње време доста удаљио ставове ПСГ од опозиционог мејнстрима, а пре неки дан се и отворено сукобио са студентима из организације протеста "1 од 5 милиона" када их је управо због бојкота упитао "за кога раде и да ли су нормални". Такво постављање Трифуновића многи виде као покушај да ПСГ-у обезбеди политички опстанак.
Баш зато су многи опозиционе лидера и Трифуновића видели као прве, можда чак и непланиране, мете политичког ангажмана овог покрета.
Због свега овога, отворила су се легитимна питања - да ли ангажман "Самоодбране" у исто време значи да тренутне опозиционе снаге добијају конкуренцију? Да ли је то опасност или нов квалитет? Хоће ли преузети протесте или ће пак бити само један од коректива актуелној опозицији? Да ли ће још више поделити и онако расцепкану опозицију, да ли ће помоћи или одмоћи властима? Хоће ли бојкотовати изборе?
Предности и мане
Докторанд на Факултету политичких наука Бобан Стојановић каже да би највише "штете", ако се ово деси, могли да претрпе ПСГ Сергеја Трифуновића и ДС, због разочараних гласача ове партије.
- Са једне стране предност овакве гупе, уколико одлучи да се ангажује, је у томе што су сви они познати, препознатљиви, остварени у својим пословима, и то је добра ствар. Међутим, озбиљан проблем за овакву групу је у томе колико је спремна да се озбиљно бави реалном политиком, јер она захтева време, ангажовање, новац... Краткорочно, мислим да би могли да привуку одређени број људи и да уопште не би са тим имали проблема - прича он за "Блиц".
Уколико до њиховог ангажовања дође, према његовом мишљењу, највише "штете" претрпели би ПСГ Сергеја Трифуновића и ДС, због разочараних гласача ове партије.
- Реч је о апсолутно грађанској опцији која је лево оријентисана. Можда би део "захватили" и од оних који подржавају ССП Драгана Ђиласа, док остале опозиционе странке нису баш на тој позицији коју би "Самоодбрана" окупила - прича Стојановић.
Ипак, како наводи, његов утисак је да би требало да се иде у правцу савезништва са актуелном опозицијом, нарочито ако је реч о бојкоту избора за који, како каже, "један део ове групе јесте".
- Уколико би се они и остали ангажовали, и истрајали у томе да бојкотују изборе, могли би да буду добра допуна те приче. Тако би дали бојкоту већу тежину, што би могао да буде проблем за власт. Међутим, без спремности на теренски рад и сагласности око важних политичких питања, попур ЕУ и Косова, не верујем у претерани успех - прича Стојановић.
Са друге стране, ако одлука и "Самоодбране" и осталих странака буде била да се на предстојеће изборе излази, онда би ствари могле да се посматрају тако да је реч о још једном, новом, опозиционом актеру, што све може да сугерише да постоји једна озбиљна расцепканост политичке сцене, што онда иде на руку власти.
Стојановић сматра да би укључивање "Самоодбране" у протесте било добро, јер је реч о онима који су у њима мање-више учествовали. То би, каже, сигурно допринело масовности, јер би могли да мобилишу већи број људи.
- Ипак, оно на шта би опозиционе странке, покрети, и сви остали који себе тако требало да обрате пажњу, јесте да у својој комуникацији "спусте лопту" и умање конфликте, јер све то утиче на гласаче. Њихов зејднички политички противник је Александар Вучић, а не они сами - наводи Стојановић.
Са друге стране, професор ФПН у пензији Чедомир Чупић, у потенцијаном ангажовању "Самоодбране" види добре ствари јер, како каже, "и они се одупиру самовољи једног човека, и добро је ко год да то чини".
- То је група интелектуалаца који су забринути за своју државу, и која указуије на опасности. Ја их схватам као корективни фактор који указује и који помаже онима који су супротстављени властима - наводи он.
Како каже, свако уношење сумње да би они могли да направе поделе није добро, истичући да он лично ни нема утисак да је то намера.
- Таква група људи може да користи опозицији, па чак иако је критикује. Ако опозиција не жели критике да чује и избегава их, у чему је онда разлика између њих и власти? Грешке су нормалне, и ако кажете да ви не грешите, то није добро - прича Чупић.
Говорећи о потенцијално преузимању протеста, он наводи да су протести средство да се направи демократски амбијент.
- Све оно што се појави, а погађа проблеме, то је допринос. Такође, протест је изнад партија, то нису само странке, то су грађани, покрети, удружења, и сви треба да се замисле над том чињеницим, да се они не дешавају због странака и за њихове интересе - закључио је Чупић.
Прочитајте ОВДЕ о чему то Вучић није могао више да ћути.
Извор: Блиц
