Пре неколико дана Влада Бугарске одобрила је четири споразума који покривају набавку осам борбених авиона локид мартин Ф-16В блок 70 фајтинг фалкон по цени од 1,256 милијарди долара. Вредност споразума за набавку шест једноседа и два двоседа за обуку, требало би се умањити за 60 милиона долара које би покрио амерички Конгрес.
Уколико набави ове летелице у следећих неколико година, Бугарска ће имати најјаче ратно ваздухопловство у региону. Наиме, није важност за јачину ваздушних снага само у броју авиона, већ њиховом квалитету. Иако још неколико држава поседује америчке Ф-16 авионе, који се производе већ четири деценије, ове летелице, као и други модели борбених авиона, стално се надограђују. Унапређују им се авијатика, радари, електронска опрема. Поменути Ф-16 Блок 70 је најновији и најмодернији авион, који је ушао у употребу авијације САД пре седам година. Овим потезом, Бугарска је решила проблем авијације и безбедност свог неба у следеће три деценије.
Зашто је почела трка у наоружавању авионима у региону и шта одлучује које ће летелице и њихов број изабрати држава за свој арсенал, разговарали смо са пензионисаним ваздухопловним генералом Сретом Малиновићем, ветераном из сукоба 1999. године, где је командовао већ чувеним 98. јуришним пуком и носиоцем српске Медаље части.
– Свака држава која реално сагледава и анализира безбедносне изазове и претње, а посебно савремене сукобе, у свом стратешком промишљању о одбрани јасно види улогу и значај авијације. И то, пре свега, као моћног средства одвраћања, а потом и носиоца превентивног или узвратног удара по снагама непријатеља. Као таква, са радарским и системима противваздухопловне одбране чини јединствен систем контроле и заштите ваздушног простора, али и снажну подршку копнене војске у извођењу операција – објашњава генерал Малиновић.
Он објашњава и да на то каквим ће летелицама бити опремљена једна држава, зависи неколико фактора.
– На организацију, врсте и бројност авијације поред стратешког опредељења и економских могућности државе утиче низ фактора, почев од мисија и задатака, процене претњи, окружења, до улоге у колективним системима безбедности. Опремањем ваздухопловства савременим вишенаменским борбеним авионима смањује се потреба за већим бројем авиона. Једноставно речено, више задатака, више моћи са мање авиона – додаје чувени генерал.
Готово све земље Балкана, изузев Румуније и Грчке, кад је реч о авијацији, у критичном су стању и сада су у некој фази одлучивања о набавци или избору типа авиона за своје ваздухопловство.
– Те земље су углавном, на основу својих стратешких опредељења и потреба, кренуле у ревитализацију свог ваздухопловства због истека ресурса, пре свега борбених авиона – анализира тренутну ситуацију на Балкану генерал Малиновић.
Како сматра, не искључује могућност да неке земље у својим проценама Србију виде као претњу и свој избор дефинишу у складу са тим.
– Углавном се ради о набавци коришћене технике западног порекла, која се ремонтом и одређеним нивоом модернизације доводи у употребу за наредних неколико година. И то је вероватно прелазно решење за одржање оперативне способности авијације до стицања услова за набавку нове технике – оцењује снагу регионалних ваздухопловстава овај одликовани генерал.
Према његовом мишљењу, питање је колико је куповином коришћених летелица заправо опремање ратних ваздухопловстава ефикасно.
– Лично сматрам да је то прескуп подухват на кратак рок и да је опремање новим вишенаменским авионима далеко исплативије и дугорочно решење. Наш пример са поклоњеним авионима МиГ-29 и пратећим аранжманом на драстичан начин то потврђује – закључује генерал Малиновић.
Паркинг за “кршеве”
Према мишљењу генерала Малиновића, куповина летелица чији су ресурси на издисају, што чини већина држава Балкана, може представљати опасност.
– Овако цео Балкан постаје паркинг источне и западне технике на издисају, за чије делове и ремонт се ангажују страни капацитети. Као такви не можемо угрозити никога осим себе, ако је за утеху таква равнотежа у региону. О чему се ради и шта се све ту преплиће вероватно је у домену “виших” интереса, што је омиљена балканска кованица. Није можда за похвалу, али бар смо у нечему јединствени на овим просторима – објашњава генерал Малиновић.
Шпанци дали изјаву о будужем ставу о независности Косова! Више о томе ОВДЕ.
Извор: vesti-online. com
